Proizvod i „greh“ Zapadne Evrope još se prostire planetom - posebno su inovativni Amerikanci /video/
22:27 17.05.2021 (Osveženo: 22:39 17.05.2021)
Pratite nas
Kolonijalizam, proizvod i „greh“ Zapadne Evrope i danas se u različitim oblicima prostire planetom. Sredstva i metode su drugačiji, ali su ciljevi ostali isti pa neke velike sile, pre svega Zapadne Evrope i Amerike, i dalje žele da drže pod kontrolom brojne narode i njihove resurse.
Ovako o fenomenu kolonijalizma i neokolonijalizma govori master politikolog Rajko Petrović, saradnik Instituta za evropske studije, jedan od autora zbornika „Suočavanje Evrope sa njenom kolonijalnom prošlošću“, objašnjavajući zašto smo i danas svedoci kolonijalnih ambicija nekih velikih sila, iako su Ujedinjene nacije još pre šezdeset godina postavile pravne temelje za ukidanje kolonijalnog sistema vlasti.
Kolonijalizam, proizvod i „greh“ Zapadne Evrope
Kolonijalizam je, kako kaže, u smislu u kome ga danas percipiramo, nastao u Zapadnoj Evropi, a po svojoj surovosti posebno se izdvaja britanski.
„Britanski kolonijalizam je imao jedan izrazito rasistički i elitistički momenat. Britancima nije padalo na pamet da se mešaju sa urođenicima, etnički, genetski i oni su počinili najstrašnije moguće genocide nad urođenicima, pre svega na prostoru Severne Amerike. Tamo su praktično eliminisali milione ljudi i to na razne načine, ne samo ubijanjem ili teranjem u rezervate, već i namernim širenjem bolesti, ubijanjem životinja koje su domorodci koristili za ishranu, za odeću i tako dalje. To je bio jedan izrazito surov pristup iskorišćavanja lokalnog stanovništva u sopstvene svrhe, uz potpuno potiranje njihovih kulturnih obrazaca“, navodi Petrović u emisiji „Sputnjik intervju“.
On dodaje da su Britanci u Indiji primenili malo drugačiji pristup jer tamo nisu mogli fizički da eliminišu ljude kojih je i tada bilo mnogo.
„Indijsko društvo je kastinsko, a Britanci su uspeli da korumpiraju više kaste, bramane i kšatrije i da na taj način kontrolišu široke narodne mase. Uz to su u značajnoj meri uspeli da potisnu hinduizam koji u Indiji nije samo religija, već i način života, pa su pod krinkom modernizacije i razvoja infrastrukture, puteva, železnica, bolnica i škola plasirali svoj kolonijalni model upravljanja na tom prostoru“, podseća politikolog.
Inovativne metode Sjedinjenih Američkih Država
Ciljevi nekadašnjih velikih kolonijalnih sila i danas su isti, primećuje Petrović, samo su metode drugačije, a Sjedinjene Američke Države su u tom smislu posebno inovativne.
„Oni su shvatili da je najbolji put da kolonizujete neku državu ili narod kada im date privid nezavisnosti i samostalnosti. Dakle, da imaju svoju nacionalnu državu, vladu i tako dalje, ali da o suštinskim stvarima, pre svega onim ekonomske prirode, odlučuje Vašington. U tom smislu je njihova strategija urodila plodom kao ni jedna do sada, jer ljudi prosto nisu svesni okupacije koja im se, na neki način, svakodnevno dešava. Primeri su mnogobrojni, poput onih da jedna država ne podstiče domaću proizvodnju i privredu, već da se isključivo bazira na dolasku stranih multinacionalnih kompanija koje od lokalnog stanovništva stvaraju obespravljenu radničku klasu. U domenu kulture primer je recimo „vesternizacija“ jedne tradicionalne i konzervativne zemlje poput Japana“, ukazuje Petrović.
Balkan bio i ostao na „meniju“ velikih sila
Srbija i srpski narod na Balkanu su takođe, kaže naš sagovornik, bili žrtva nečega što se može nazvati kolonijalnim oblikom.
„Kako to drugačije nazvati ako neko zagospodari vašom teritorijom, marginalizuje vašu kulturu i koristi vašu radnu snagu koja još plaća i harač, kao što je bilo tokom otomanskog prisustva na ovom prostoru. Nemojmo zaboraviti ni da je pre nešto više od sto godina Austro-Ugarska praktično imala kolonijalnu upravu na prostoru Bosne i Hercegovine gde je koristila tamnošnje resurse. Mi smo, međutim, i danas na meniju tih velikih sila, zapadnih centara moći koji i dalje imaju neskrivene apetite da se srpski etnički prostori rasparčaju i da se njima gospodari“, ukazuje Petrović.
Na pitanje kako se boriti protiv neokolonijalnih tendencija, gost „Sputnjik intervjua“ kaže da se male zemlje poput naše moraju boriti udruživanjem, jer su zajedno jače.
Rajko Petrović na kraju razgovora kaže da zbornik „Suočavanje Evrope sa njenom kolonijalnom prošlošću“, u izdanju Instituta za evropske studije, donosi informacije i o tome kakve efekte kolonijalizam ima na same države kolonizatore danas, ali i kako se i zašto vrši revizija istorije.
