https://lat.sputnikportal.rs/20210516/nemoguca-misija-samita-brdo-brioni-sacuvati-granice-na-balkanu-a-odvojiti-kosovo-stefan-djuric-1125377471.html

Nemoguća misija Samita „Brdo Brioni“: Sačuvati granice na Balkanu, a odvojiti Kosovo

Nemoguća misija Samita „Brdo Brioni“: Sačuvati granice na Balkanu, a odvojiti Kosovo

Sputnik Srbija

Iako se čini da se stavovi Srbije i EU o granicama na Balkanu načelno poklapaju uoči Samita „Brdo-Brioni“, jasno je da granice nisu iste u očima obe strane... 16.05.2021, Sputnik Srbija

2021-05-16T20:29+0200

2021-05-16T20:29+0200

2021-08-30T14:53+0200

analize i mišljenja

radio

evropska unija (eu)

samit

slovenija

balkan

srbija

kosovo i metohija (kim)

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111533/12/1115331275_5:0:1225:686_1920x0_80_0_0_73f33bdecebad95f8a42c756ee0c13cc.jpg

Uoči regionalnog Samita „Brdo-Brioni“, zakazanog za 17. maj, predsednik Slovenije Borut Pahor izjavio je da je protiv promene granica na Balkanu i da bi se ponovni pokušaj menjanja granica završio veoma konfliktno, kao i da se zalaže za nastavak proširenja EU.S Pahorom se, u međuvremenu, sastao predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je nakon sastanka rekao da Srbija podržava isključivo princip nepromenljivosti granica u skladu s odlukom UN i da je zbog toga u predlog zaključka Samita uneo jedan amandman – da je Srbija protiv promene granica, u skladu s poveljom UN i odlukama organa UN.Promena granica Balkana – nauštrb SrbijeDirektor Centra za razvoj međunarodne politike Stevica Deđanski za Sputnjik ističe da se glavni problem javlja prilikom tumačenja izjava političkih lidera, odnosno da leži u tome što EU prilikom pominjanja principa nepromenljivosti granica podrazumeva da se granice ne promene – na uštrb Srbije.„Cela rasprava i neslaganje su oko toga. Svi žele da nešto urade nauštrb nacionalnog interesa Srbije, a naravno da Srbija to neće dozvoliti. Najvažnije je da se borimo za međunarodno pravo, jer time što insistiramo na tim stvarima, mi, u stvari, tražimo od naših prijatelja, pre svega Rusije i Kine, a i drugih zemalja, da brane međunarodno pravo, a ne poziciju Srbije. Nama je najbitnije da mi ni u jednom momentu nismo tražili da se zbog nas pravi presedan, nego da međunarodno pravo bude jednako za sve. Zbog toga ne mogu da izađu na kraj s nama i pored svih pritisaka. Mi ne tražimo ništa nenormalno niti nauštrb drugih“, napominje Deđanski.Naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu dr Miloš Jončić podseća da do promena granica može doći samo ako je to u skladu s međunarodnim pravom, što podrazumeva da se vode pregovori koji će dovesti do zajedničkog rešenja, prihvatljivog za obe strane, a to u slučaju Kosova, kako kaže, nije moguće.„Mi tamo ne pregovaramo o granicama, s obzirom na to da krećemo s dve različite pozicije, a međunarodno pravo je u toj situaciji reklo da je u pitanju jedinstvenost, odnosno teritorijalni integritet i suverenitet Srbije na čitavom prostoru. Po međunarodnom pravu, mi s Prištinom nemamo šta da razgovaramo o promeni granica. Zato je predsedik i pomenuo da je usvajanje nepromenljivosti granica moguće, ali samo u skladu s poveljom UN i drugim dokumentima proizišlim iz organa UN, pre svega Saveta Bezbednosti i Generalne skupštine i pre svega imajući u vidu Rezoluciju 1244“, pojašnjava Jončić.Međunarodno pravo stoji iza teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije Jončić dodaje da amandman koji je Vučić pomenuo štiti srpske interese i na Kosovu i Metohiji i u Bosni i Hercegovini:Politički domet Samita „Brdo-Brioni“Jončić prognozira da međunarodno pravne posledice Samita ne bi trebalo da budu velike ako ne dođe do potpisivanja nekog međunarodnog sporazuma. Međutim, značajne bi mogle da budu političke posledice.„Političke posledice mogu da budu značajne zato što će se, u zavisnosti od toga kakvi budu bili zaključci Samita, očekivati da se sve države regiona, koje su prisustvovale sastanku, u političkom smislu, ponašaju u skladu sa zaključcicma. Ove države koje su već članice EU će sigurno tu platformu i zaključke koristiti kako bi navele države koje su ili kandidati ili potencijalni kandidati da ispoštuju sva pravila, odnosno, sve elemente iz zaključaka, kako bi nastavile svoj put ka članstvu u EU“, ocenjuje Jončić.S druge strane, Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku smatra da je dobro što se Samit održava, ali i da ne treba očekivati velike rezultate, jer su politički dometi sastanka skromni s obzirom na to da su na čelu procesa Slovenija i Hrvatska, koje zbog međusobnih odnosa ne mogu da budu primer ostalima. Drugim rečima, od Samita neće biti štete, ali ni koristi.„Ima mnogo značajnijih regionalnih inicijativa koje proizvedu određene rezultate. Tu pre svega mislim na Berlinski proces, koji bi trebalo da se održi u Berlinu tokom leta. Odatle uvek stižu snažne poruke regionu i drugačiji je čitav politički kontekst u kom se dešava. Mislim da treba podržati napore Slovenije da se bavi svojim istočnim susedstvom, ali, u principu, ne vidim da je ni do sada iz procesa ’Brdo-Brioni‘ izašlo nešto što je promenilo situaciju u regionu. Situaciju u regionu može da promeni samo snažna podrška iz EU i što brži proces integracije“, tvrdi Suzana Grubješić.Ipak, Suzana Grubješić je mišljenja i da bi Samit mogao da utiče na to da se procesi integracija zemalja iz regiona u EU nađu na agendi predsedavanja Saveta EU, jer Slovenija od 1. jula preuzima predsedavanje tim telom.„Ukoliko uspe da Zapadni Balkan i integracije stavi na visoko mesto na svojoj agendi i ako za tih šest meseci integracije Zapadnog Balkana budu među prioritetima, onda će sve dobiti neki smisao“, predočava Suzana Grubješić.Saznajte: Sprema li Brisel novi pohod na BalkanPročitajte još:

slovenija

balkan

srbija

2021

Vesti

sr_RS

analize i mišljenja, radio, evropska unija (eu), samit, slovenija, balkan, srbija, kosovo i metohija (kim)