https://lat.sputnikportal.rs/20210514/beogradski-beskucnik-dendi-kako-i-od-cega-na-ulici-da-prezivi-onaj-koji-ne-zna-da-prosi-1125354499.html
Beogradski „Beskućnik dendi“: Kako i od čega na ulici da preživi onaj koji ne zna da prosi
Beogradski „Beskućnik dendi“: Kako i od čega na ulici da preživi onaj koji ne zna da prosi
Sputnik Srbija
Kako izgleda život na ulici za vreme korone, šta štiti beskućnike od bolesti, hladnoće, gladi, od čega žive oni koji ne znaju da prose - neka su od pitanja koja... 14.05.2021, Sputnik Srbija
2021-05-14T13:43+0200
2021-05-14T13:43+0200
2021-05-14T13:43+0200
kultura
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/05/0e/1125354278_0:360:2728:1902_1920x0_80_0_0_69543e43dd31dc53d6600abe5ea51e56.jpg
U ostvarenju koji se premijerno prikazuje 14. maja u 19 časova u Bioskopu Balkan, umetnik Nikola Vranić govori o svom životu pre nego što je završio na ulici, kao i o tome kako je postao beskućnik.„Ovaj film nije patetična priča, već priča pojedinca koji je imao sve blagodeti života, a ipak je završio na ulici. Nikola Vranić ima uznemirujuću sudbinu, ali je pre svega umetnik, a umetnici su tanane duše koje ne mogu lako da ponesu stresne situacije ”, kaže za Sputnjik reditelj Jugoslav Nikolić.Beskućnik koji ne zna da prosiNa sve uočljiviji, a istovremeno nedovoljno istraženi fenomen beskućnika i nomada u svetu nedavno je pažnju skrenuo i apsolutni pobednik na dodeli Oskara, film „Zemlja nomada“, rediteljke Kloi Žao, čiji se likovi u svojim prikolicama kreću od grada do grada i rade privremene poslove. Sebe ne nazivaju beskućnicima, već ljudima koji nemaju kuću. Neki od njih su na takav stil života prinuđeni, dok je kod drugih taj izbor nastao iz ideoloških razloga. I Nikolićev beskućnik nije običan prosjak na ulici. Obučen iznad standarda pristojnosti, uvek opeglan i uredno počešljan, zbog čega je film dobio naziv „Beskućnik dendi“, ostao je na ulici posle gubitka posla i smrti roditelja.„Većina Beograđana zna Nikolu makar iz viđenja. On je nekada bio plesač, nastupao je u manjim ili većim trupama, a već četiri godine je na ulici“, navodi reditelj.Ipak, uprkos teškom životu, beskućnik Nikola uspeva da izađe na kraj makar sa osnovnim uslovima.„Ima prijatelje jer je imao život i ranije, kod njih drži stvari koje mu oni operu, opeglaju. Ponekad i prespava kod njih. Ima garderobu koju je kupovao dok je imao novac i vidi se da je ulagao u svoj izgled, zbog čega mu ljudi na ulici ne pružaju novac“, kaže reditelj.Ponosan na svoje zvanje umetnika, Nikolićev „dendi“ živi od priloga koje dobija od prijatelja, poznanika i onih koji znaju njegovu priču.„On ne zna da prosi, a čak i kada pokuša to da uradi, ljudi ga ne primećuju, misle da je običan čovek koji je skinuo kapu jer mu je vruće“, objašnjava Nikolić.I Žika Obretković u umetnosti video spasPoznati Beograđanin, Žika Obretković uz čiji su zvuk frule generacije odrastale, takođe je bio beskućnih. Uprkos nesumnjivo teškom životu, Žika koji je uvek bio nasmejan, pozitivan, prepoznatljiv, imao je svoju umetničku priču: igrao je u predstavama teatra „Des“, i u tim nastupima, kao i u muzici koju je izvodio na fruli video je spas.I oni bi ostali kod kućeOrganizujući početkom pandemije izložbu posvećenu beskućnicima pod nazivom „I oni bi ostali kod kuće“ Jugoslav Nikolić je pokušao da skrene pažnju na problem beskućnika koji je izražen naročito u kriznim situacijama.„Beskućnici su zaista imali nepremostive probleme za vreme policijskog časa, kada nije bilo ljudi na ulici koji bi udelili milostinju, ni vode u javnim česmama i kada su javni toaleti bili zaključani. Kakav je to život kada najosnovnije stvari nemate“ pita se Nikolić i dodaje da je, snimajući film sa svojim „dendijem“ zaključio da ipak postoje humani ljudi bez kojih bi mnogi od ovih ljudi tragično završili.On je svoj film upravo posvetio ljudima koji ostaju na ulici i onda kada započinje policijski čas, gradskim hodačima, čuvarima parkova, ljudima koji neprestano lutaju bez izgleda da jednog dana stignu do svog odredišta.
https://lat.sputnikportal.rs/20210501/nomadi-osvajaju-ameriku-milioni-lutalica-u-bekstvu-od-kapitalizma-i---identiteta-1125226394.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
kultura
Beogradski „Beskućnik dendi“: Kako i od čega na ulici da preživi onaj koji ne zna da prosi
Kako izgleda život na ulici za vreme korone, šta štiti beskućnike od bolesti, hladnoće, gladi, od čega žive oni koji ne znaju da prose - neka su od pitanja koja postavlja dokumentarni film „Beskućnik dendi“ reditelja Jugoslava Nikolića.
U ostvarenju koji se premijerno prikazuje 14. maja u 19 časova u Bioskopu Balkan, umetnik Nikola Vranić govori o svom životu pre nego što je završio na ulici, kao i o tome kako je postao beskućnik.
„Ovaj film nije patetična priča, već priča pojedinca koji je imao sve blagodeti života, a ipak je završio na ulici. Nikola Vranić ima uznemirujuću sudbinu, ali je pre svega umetnik, a umetnici su tanane duše koje ne mogu lako da ponesu stresne situacije ”, kaže za Sputnjik reditelj Jugoslav Nikolić.
Beskućnik koji ne zna da prosi
Na sve uočljiviji, a istovremeno nedovoljno istraženi fenomen beskućnika i nomada u svetu nedavno je pažnju skrenuo i apsolutni pobednik na dodeli Oskara, film „
Zemlja nomada“, rediteljke
Kloi Žao, čiji se likovi u svojim prikolicama kreću od grada do grada i rade privremene poslove. Sebe ne nazivaju beskućnicima, već ljudima koji nemaju kuću. Neki od njih su na takav stil života prinuđeni, dok je kod drugih taj izbor nastao iz ideoloških razloga.
I Nikolićev beskućnik nije običan prosjak na ulici. Obučen iznad standarda pristojnosti, uvek opeglan i uredno počešljan, zbog čega je film dobio naziv „Beskućnik dendi“, ostao je na ulici posle gubitka posla i smrti roditelja.
„Većina Beograđana zna Nikolu makar iz viđenja. On je nekada bio plesač, nastupao je u manjim ili većim trupama, a već četiri godine je na ulici“, navodi reditelj.
Ipak, uprkos teškom životu, beskućnik Nikola uspeva da izađe na kraj makar sa osnovnim uslovima.
„Ima prijatelje jer je imao život i ranije, kod njih drži stvari koje mu oni operu, opeglaju. Ponekad i prespava kod njih. Ima garderobu koju je kupovao dok je imao novac i vidi se da je ulagao u svoj izgled, zbog čega mu ljudi na ulici ne pružaju novac“, kaže reditelj.
Ponosan na svoje zvanje umetnika, Nikolićev „dendi“ živi od priloga koje dobija od prijatelja, poznanika i onih koji znaju njegovu priču.
„On ne zna da prosi, a čak i kada pokuša to da uradi, ljudi ga ne primećuju, misle da je običan čovek koji je skinuo kapu jer mu je vruće“, objašnjava Nikolić.
I Žika Obretković u umetnosti video spas
Poznati Beograđanin,
Žika Obretković uz čiji su zvuk frule generacije odrastale, takođe je bio beskućnih. Uprkos nesumnjivo teškom životu, Žika koji je uvek bio nasmejan, pozitivan, prepoznatljiv, imao je svoju umetničku priču: igrao je u predstavama teatra „Des“, i u tim nastupima, kao i u muzici koju je izvodio na fruli video je spas.
„I Žika ima priču zbog čega je bio srećan, a zbog čega tužan. Ali činjenica jeste da je umetnost i njemu bila bekstvo, spas od svih ružnih stvari sa kojima se svakodnevno na ulici suočavao“, smatra reditelj Nikolić.
I oni bi ostali kod kuće
Organizujući početkom pandemije izložbu posvećenu beskućnicima pod nazivom „I oni bi ostali kod kuće“ Jugoslav Nikolić je pokušao da skrene pažnju na problem beskućnika koji je izražen naročito u kriznim situacijama.
„Beskućnici su zaista imali nepremostive probleme za vreme policijskog časa, kada nije bilo ljudi na ulici koji bi udelili milostinju, ni vode u javnim česmama i kada su javni toaleti bili zaključani. Kakav je to život kada najosnovnije stvari nemate“ pita se Nikolić i dodaje da je, snimajući film sa svojim „dendijem“ zaključio da ipak postoje humani ljudi bez kojih bi mnogi od ovih ljudi tragično završili.
On je svoj film upravo posvetio ljudima koji ostaju na ulici i onda kada započinje policijski čas, gradskim hodačima, čuvarima parkova, ljudima koji neprestano lutaju bez izgleda da jednog dana stignu do svog odredišta.
