Nomadi osvajaju Ameriku: Milioni lutalica u bekstvu od kapitalizma i - identiteta
15:39 01.05.2021 (Osveženo: 03:13 26.08.2021)
© Jutjub/skrinšot
Pratite nas
Film „Nomadlend“, rediteljke Klo Žao, apsolutni pobednik na dodeli Oskara, skrenuo je pažnju na jedan fenomen američke kulture, do sada ne toliko istražen – fenomen modernih nomada, ljudi od kojih su neki prinuđeni, a neki žele da žive životom lutalica. Svojim vozilima, oni se kreću od grada do grada i rade povremene poslove.
„Ne, nisam beskućnik. Jednostavno nemam kuću. To nije ista stvar, zar ne?“ – ovo je jedna od ključnih rečenica u filmu „Nomadlend“, koja možda najvernije objašnjava ideologiju modernih američkih nomada.
Procene koliko ima modernih nomada u SAD variraju i kreću se od jednog do nekoliko miliona. Neki od njih na takav život su prinuđeni jer nemaju drugog izbora osim da žive u svojim vozilima, automobilima ili kombijima, dok su se drugi svojevoljno odlučili na takav način života, kao prostor za život koristeći takozvana „rekreativna vozila“ (RV), kamp prikolice i vozilo u jednom.
Nomadi u Americi – od hipi pokreta do života iz nužde
Ovaj fenomen, koji, prema rečima istraživača na Fakultetu političkih nauka Miloša Vukelića, nema samo socioekonomsku, već i ideološku dimenziju, počeo je da se razvija šezdesetih godina i bio je vezan za hipi kulturu. Najpoznatiji simbol nomadskog života tog doba bio je Folksvagenov kombi sa pokretnim krovom.
U jednom trenutku, ovaj fenomen postao je nezavisan od hipi kulture, a moderni nomadi postali su ljudi stariji od 55 godina.
„U proteklih pedeset godina, devedeset odsto nomadske populacije bilo je belačko stanovništvo SAD, koje je bilo ili pred penzijom, ili u penziji, ili ni na koji način nisu mogli da steknu tu vrstu socijalnog osiguranja“, kaže on.
Stvari su se, protokom godina malo promenile, pa je generacija takozvanih „milenijalaca“ takođe prišla kulturi modernih nomada. Oni kupuju velika „rekreaciona vozila“ (RV) ili preuređuju kombije i u njima žive luksuzno vozeći se od grada do grada i radeći dobro plaćene onlajn poslove.
„To više nije nužno siromašna populacija, nego je to postala populacija koja je privržena minimalizmu i vagabundizmu“, kaže Vukelić.
Ljudi se na nomadski način života odlučuju zbog toga što, iz nekog razloga, nisu uspeli da ostvare „američki san“ – kirije su im preskupe, izgubili su hipoteku, ili su im bolnički računi bili preskupi i završavaju tako što im je jedini prihvatljiv način života, da ne budu beskućnici, da budu nomadi.
„Ideološki aspekt nomada je kombinacija minimalizma i vagabundizma. Kada kažem minimalizma, to je kredo suprotan ideji „američkog sna“, da što više gomilamo materijalno bogatstvo. Minimalizam podrazumeva da je manje, više. Između ostalog, podrazumeva i prezir prema konzumerizmu“, objašnjava Vukelić.
Da mnogim Amerikancima nomadski život postaje ne nužnost, nego izbor, pokazuju i podaci. Vukelić navodi podatak da je prošle godine oko 400.000 kombija pretvoreno u „rekreaciona vozila“, dok podaci Udruženja RV industrije govore o stalnom povećanju prodaje RV vozila. Rekordna godina u prodaji ovih vozila bila je, navodi udruženje, 2018., kada je ovo skupo vozilo posedovalo 10,5 miliona američkih domaćinstava. Prema podacima istog udruženja, u ovim vozilima 2018. stalno je živelo milion Amerikanaca.
Interes za nomadski način života rastao je, a polovina novih prodaja vozila išla je prema ljudima mlađim od 45 godina, kao i onima kojima koža nije bela, pokazalo je istraživanje Udruženja iz 2016.
Moderni nomadi u popularnoj kulturi
U popularnoj kulturi, nomadizam je oslonac našao u romanu „Na putu“ Džeka Keruaka, poznatog kao „Kralj bitnika“ iz 1957. a poslednjih godina ovakav način života naročito je popularizovan kroz društvene mreže. Život modernog nomada živi i glumac Vigo Mortensen u filmu „Kapetan Fantastični“ iz 2016, te je oskarima ovenčano ostvarenje Klo Žao tek poslednje u nizu. Žao je film snimila na osnovu istoimene dokumentarne knjige Džesike Bruder iz 2017.
Moderni nomadi, zahvaljujući unapređenim vidovima komunikacije dobili su i svoje gurue koji propagiraju ovakav način života. Jedan od njih je i Bob Vels, koji se pojavljuje i u „Nomadlendu“. Nomadskim životom, kako govori u intervjuima, on živi poslednjih dvanaest godina, pošto se razveo i nije mogao da plaća kiriju zbog plaćanja alimentacije.
Iako mu je ispočetka bilo teško, danas je Vels jedan od najistaknutijih propovednika nomadskog načina života. Osnivač je veb stranice „Čip RV living“ i istoimenog Jutjub kanala, na kojima pruža savete o svemu, počev od toga kako napraviti budžet za nomadski način života, preko toga gde kupiti jeftine grejače za vozilo, do saveta o bezbednosti na putu.
Neoliberalni eksperiment na delu
U središtu narativa o modernim nomadima je priča o ljudima koji žive najstariji od svih načina života koji poznaje ljudsko društvo. U vremenima kada jedan deo zemlje postane neplodan, kretanje je najefikasniji način za pronalaženje i iskorišćavanje resursa.
Amerika se predstavlja kao idealna zemlja za nastanak ovakvog jednog pokreta, jer je u tom zemlji razvijena čitava infrastruktura koja modernim nomadima omogućava da razviju takav životni stil. Infrastruktura koja podržava mobilnost stanovništva omogućila je Americi snažan ekonomski napredak u XIX i XX veku. Današnjim nomadima na raspolaganju su brojna privremena naselja, kampovi ili parkinzi.
Politikolog Aleksandar Pavić, pak, ukazuje na tamnu stranu životnog stila modernih nomada. Moderni nomadi su, prema njegovim rečima, najvidljivije žrtve neoliberalizma, jer ideal ove ideologije i jeste da ljude pretvori u nomade.
„O tome su govorili raniji pobornici globalizma, to je vizija za koju bi hteli da ovlada svetom – da ljudi budu raskorenjeni, da izgube identitet, vezu sa prošlošću i mestom koje ih drži – da budu šrafčići u velikoj ekonomskoj mašineriji, koji po potrebi mogu da se menjaju, a prema kojima postoje minimalne moguće obaveze“, navodi on.
Američka srednja klasa postaje sve malobrojnija, gubi poslove, ne mogu da otplaćuju hipoteke, tako da je mnogima postalo jeftinije i praktičnije da budu stalno u pokretu. Ako izgube posao na jednom mestu, a posao mogu da izgube preko noći, tražiće ga na drugom mestu.
Sve to, kaže Pavić, može da izgleda i romantično, ali samo neko vreme. Međutim, ljudi koji žive takvim načinom života, budućim generacijama neće imati da prenesu ništa trajno.
Razlika između današnjih i nomada u prošlim vremenima je u tome što su nekada nomadi zadržavali plemensku strukturu i nisu gubili identitet – sada to nije slučaj, sada se radi o pojedincima.
„Dolazimo do onoga o čemu je govorio Žak Atali, jedan od najpoznatijih svetskih globalista. On je govorio o budućem čoveku-nomadu i to se sada događa pred našim očima, a Amerika je pred našim očima postala ogledno dobro za to“, kaže Pavić.
Pročitajte još:
