https://lat.sputnikportal.rs/20210510/novi-plan-vasingtona-prebacivanje-snaga-iz-avganistana-blize-ruskoj-granici-1125308868.html
Novi plan Vašingtona: Prebacivanje snaga iz Avganistana bliže ruskoj granici?
Novi plan Vašingtona: Prebacivanje snaga iz Avganistana bliže ruskoj granici?
Sputnik Srbija
Sjedinjene Američke Države mogle bi da prebace snage koje povlače iz Avganistana u zemlje Srednje Azije, piše „Volstrit džurnal“, pozivajući se na sopstvene... 10.05.2021, Sputnik Srbija
2021-05-10T08:28+0200
2021-05-10T08:28+0200
2021-08-03T16:06+0200
svet
vesti
plan
prebacivanje
prebacivanje trupa
ruska granica
avganistan
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112066/68/1120666852_0:71:1350:830_1920x0_80_0_0_90d2ba3e2016d20cabdd9490ab239f24.jpg
Prema pisanju lista, Vašingtonu baze nisu potrebne samo za raspoređivanje vojske, već i bespilotnih letelica, bombardera i artiljerije, kako bi pružio podršku Kabulu i obuzdao militante radikalnog pokreta „Taliban“.Mišljenje nekih predstavnika vojske i administracije američkog predsednika Džoa Bajdena je da bi najbolje bilo da se trupe rasporede u Uzbekistanu i Tadžikistanu, koje se graniče sa Avganistanom. Na taj način, trupe bi mogle brzo da uđu u zemlju ukoliko bude potrebno.Specijalni predstavnik SAD za Avganistan Zalmaj Halilzad u maju je posetio Uzbekistan i Tadžikistan, gde je razgovarao o situaciji u njima susednoj zemlji. Prema rečima izvora lista, Taškent i Dušanbe su istakli da ne žele širenje nasilja i izrazili zabrinutost zbog nastale situacije.Istovremeno, neimenovani zvaničnici izjavili su za list da za sada nije bilo zahteva za raspoređivanje snaga u bilo kojim bazama u Srednjoj Aziji i da trenutno američko Ministarstvo odbrane procenjuje sve prednosti i mane. U donošenju odluka učestvuju i američki Stejt department i Bela kuća, objašnjava „Volstrit džurnal“.Prema navodima lista, SAD su ranije imale dve baze u Centralnoj Aziji ─ po jednu u Uzbekistanu i Kirgiziji, a obe su koristile za razmeštanje snaga i sprovođenja operacija u Avganistanu. Amerika je bazu u Uzbekistanu napustila 2005. godine, a skoro 10 godina kasnije – i bazu u Kirgiziji.Uprkos pogoršanju odnosa Vašingtona sa Moskvom i Pekingom, zvaničnici u SAD i nekoliko drugih zemalja tvrde da države dele interes Amerike za obezbeđivanjem stabilnosti u regionu. Sa svoje strane, Centralna Azija želi da stvori protivtežu uticaju Rusije i Kine, konstatuje list.Prema podacima „Volstrit džurnala“, povlačenje američkih snaga bi moglo da se završi već u julu.Bela kuća je ranije objavila da će 1. maja početi i do 11. septembra završiti povlačenje vojske iz Avganistana. SAD i talibani su 2020. godine potpisali u Dohi prvi mirovni sporazum za više od 18 godina rata. Sporazum predviđa povlačenje stranih trupa za 14 meseci i početak međuavganistanskog dijaloga posle razmene zarobljenika. Od potpisivanja sporazuma, talibani su više puta optuživali Vašington za kršenje sporazuma.Pročitajte još:
https://lat.sputnikportal.rs/20210504/ruski-vojni-ekspert-amerika-se-porazena-povlaci-iz-avganistana-1125251731.html
avganistan
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
svet, vesti, plan, prebacivanje, prebacivanje trupa, ruska granica, avganistan
svet, vesti, plan, prebacivanje, prebacivanje trupa, ruska granica, avganistan
Novi plan Vašingtona: Prebacivanje snaga iz Avganistana bliže ruskoj granici?
08:28 10.05.2021 (Osveženo: 16:06 03.08.2021) Sjedinjene Američke Države mogle bi da prebace snage koje povlače iz Avganistana u zemlje Srednje Azije, piše „Volstrit džurnal“, pozivajući se na sopstvene izvore.
Prema
pisanju lista, Vašingtonu baze nisu potrebne samo za raspoređivanje vojske, već i bespilotnih letelica, bombardera i artiljerije, kako bi pružio podršku Kabulu i obuzdao militante radikalnog pokreta „Taliban“.
S tim u vezi, predstavnik američke vlade i Pentagona je rekao da se kao moguća mesta za razmeštanje snaga razmatraju zemlje Srednje Azije u okolini Avganistana, države Persijskog zaliva, kao i pojedini brodovi ratne mornarice.
Mišljenje nekih predstavnika vojske i administracije američkog predsednika Džoa Bajdena je da bi najbolje bilo da se trupe rasporede u Uzbekistanu i Tadžikistanu, koje se graniče sa Avganistanom. Na taj način, trupe bi mogle brzo da uđu u zemlju ukoliko bude potrebno.
Međutim, izvori su naglasili da bi prebacivanje snaga u te zemlje moglo da bude otežano zbog „velikog vojnog prisustva“ Rusije u regionu i sve većeg uticaja Kine.
Specijalni predstavnik SAD za Avganistan Zalmaj Halilzad u maju je posetio Uzbekistan i Tadžikistan, gde je razgovarao o situaciji u njima susednoj zemlji. Prema rečima izvora lista, Taškent i Dušanbe su istakli da ne žele širenje nasilja i izrazili zabrinutost zbog nastale situacije.
Istovremeno, neimenovani zvaničnici izjavili su za list da za sada nije bilo zahteva za raspoređivanje snaga u bilo kojim bazama u Srednjoj Aziji i da trenutno američko Ministarstvo odbrane procenjuje sve prednosti i mane. U donošenju odluka učestvuju i američki Stejt department i Bela kuća, objašnjava „Volstrit džurnal“.
Prema navodima lista, SAD su ranije imale dve baze u Centralnoj Aziji ─ po jednu u Uzbekistanu i Kirgiziji, a obe su koristile za razmeštanje snaga i sprovođenja operacija u Avganistanu. Amerika je bazu u Uzbekistanu napustila 2005. godine, a skoro 10 godina kasnije – i bazu u Kirgiziji.
Uprkos pogoršanju odnosa Vašingtona sa Moskvom i Pekingom, zvaničnici u SAD i nekoliko drugih zemalja tvrde da države dele interes Amerike za obezbeđivanjem stabilnosti u regionu. Sa svoje strane, Centralna Azija želi da stvori protivtežu uticaju Rusije i Kine, konstatuje list.
Prema podacima „Volstrit džurnala“,
povlačenje američkih snaga bi moglo da se završi već u julu.
Bela kuća je ranije objavila da će 1. maja početi i do 11. septembra završiti povlačenje vojske iz Avganistana. SAD i talibani su 2020. godine potpisali u Dohi
prvi mirovni sporazum za više od 18 godina rata. Sporazum predviđa povlačenje stranih trupa za 14 meseci i početak međuavganistanskog dijaloga posle razmene zarobljenika. Od potpisivanja sporazuma, talibani su više puta optuživali Vašington za kršenje sporazuma.
