00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
17:00
60 min
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
21:00
30 min
VESTI (repriza)
Sukob u Ukrajini posle napada zapadnim raketama na Rusiju
21:30
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
SPUTNJIK SRBIJA
Lunarni rover na Kamčatki i Mars u Turskoj
Kako otići u svemir ne napuštajući Zemlju?

Svemirski turizam za desetine miliona dolara dostupan je malo kome. Međutim, i na Zemlji se mogu videti neverovatni vanzemaljski predeli na kojima se može doživeti osećaj bestežinskog stanja, izolovanost od sveta i zamisliti kako je to napustiti svoju matičnu planetu.
Osetiti podrhtavanje zemlje

«To je euforija! Videti kako naši heroji izlaze iz hotela i znati da će za nekoliko sati poleteti u kosmos! Biti svedok poletanja letelice od 300 tona, koja poput sunca obasjava stepu i zemlju koja podrhtava!», podelio je svoje utiske sa putovanja na Bajkonur turista Ivan Andrejev iz Moskve.

Letelica „Sojuz MS-18 na kosmodromu Bajkonur
Na takvom putovanju vam se pruža mogućnost da vidite koliko je velika organizacija prilikom lansiranja broda. Bićete svedok procesa od izlaza i postavljanja rakete-nosača u vertikalu (ovo nije brz proces, imaćete vremena da napravite mnogo spektakularnih fotografija), do samog lansiranja koje prate vatra, dim i jake vibracije. Vredi otići u obilazak kosmodroma i tematskih muzeja, gledati posadu koja živi u hotelu „Kosmonaut“, gde obični ljudi ne mogu doći, to je neka vrsta opservacije događaja.
Lansiranje rakete-nosača „Sojuz-FG“ sa letelicom sa posadom „Sojuz MS-11“ sa kosmodroma Bajkonur
Trenutno je u toku formiranje turističke grupe za Bajkonur, odakle će u aprilu na letelici „Sojuz MS-18“ poleteti prva u istoriji Međunarodne kosmičke stanice (MKS) potpuno ruska posada.
Kako doći u Bajkonur?
„Kosmodrom i grad su zatvorena teritorija. Ne možete tamo doći bez posebne dozvole ’Roskosmosa‘“, upozorava Vasilij Popov, generalni direktor kompanije koja se bavi avijacijskim i kosmičkim turizmom.
Kosmodrom „;Bajkonur”
Za putovanje na lansiranje rakete morate dostaviti podatke iz pasoša i prijavu i to najmanje 30 dana unapred. Međutim, zbog pandemije se zahtevi mogu promeniti.
„U vreme epidemije morbila, putnici su morali da imaju potvrdu o antitelima na ovu bolest“
seća se Popov.
Lansiranje rakete-nosača „Sojuz-FG“ sa letelicom sa posadom „Sojuz MS-15“ sa kosmodroma Bajkonur
Verovatno je potrebna i neka medicinska dokumentacija zbog virusa korona.
Ekspert je objasnio da je sa sobom potrebno poneti odeću za različite vremenske prilike, jer je tamo klima oštra i kontinentalna.
Raketa-nosač se izvozi rano ujutro, u aprilu jutarnja temperatura može biti i ispod nule, ali za nekoliko sati može biti deset do petnaest stepeni. Treba se oblačiti slojevito, jer vas služba obezbeđenja neće pustiti na kosmodrom sa velikim koferom ili rancem.
Bajkonur se nalazi u Kazahstanu, ali je Rusija iznajmila ovu teritoriju, zato je tamo valuta plaćanja rublja. „Imajte kod sebe keš, jer karticama ne možete uvek platiti“, savetuje Popov. Cena putovanja je 940 evra, vi-aj-pi program je 2.800 evra; u cenu su uključeni smeštaj i ekskurzije.
Svemirski simulatori
Jeftinije je otići u „Zvezdani grad“ u Podmoskovlju u Centar za obuku kosmonauta. Cena za odrasle je od osam evra, a za decu školskog uzrasta je od pet evra.
Tamo se mogu videti maketa svemirske stanice „Mir“ u prirodnoj veličini, koja je bila u orbiti od 1986. do 2001. godine, operativni simulator ruskog segmenta MKS-a, centrifuge koje omogućavaju osećaj bestežinskog stanja, aparat „Vikod-2“ za vežbe šetnji u svemiru, mogu se posetiti i hidrolaboratorija i planetarijum.
Daleko od čovečanstva
U Španiji turistima predlažu da ispitaju uslove života daleko od Zemlje – na Marsu. To je moguće uraditi na specijalnoj stanici na Kantabrijskim planinama.
„Naš naučni svemirski centar odražava surove uslove života na Crvenoj planeti. Izgrađen je u velikoj pećini, visine 50 metara, dužine 1,2 kilometra. Potpuno izolovan od čovečanstva“, pojašnjavaju njegovi tvorci.
One koji su smeli, očekuje sveobuhvatan program onlajn obuke, a zatim još tri dana fizičke i psihološke pripreme, uključujući penjanje po steni i speleologiju i razvijanje sposobnosti da se kontrolišu strahovi. Troškovi ture su nešto veći od 6.000 evra.
Nešto manje ekstreman kosmički centar se trenutno gradi u Turskoj. Na obali Egejskog mora u rejonu Kušadasija planiraju da izgrade „Koloniju Mars“. Imaće tematski park, 30 butik hotela, staklenike u kojima će se uzgajati povrće i voće, kao u filmu „Marsovac“, školu za obuku astronauta i simulator rovera. Pored toga, gostima će biti ponuđen i „svemirski meni“.
Stazama filma „Ratovi zvezda“
U Turskoj se mogu videti i vanzemaljski pejzaži, među kojima je i Kapadokija, koja je inspirisala tvorca „Ratova zvezda“ Džordža Lukasa.
Planetu Tatuin, domovinu Luka Skajvokera, snimali su u Tunisu. U filmskoj sagi se nalaze i pustinja Sahara, grad Matmata, predgrađe Tatavina i kanjon Sidi Buhlel.
U Egiptu na kosmičke pejzaže podsećaju Bela i Crna pustinja, koje pripadaju Sahari.

Bela pustinja je tako nazvana zbog boje koju je formirao vetar, a crna pustinja zbog vulkanskih čestica. Deo teritorije zauzima i gigantski krater, a ohlađena lava i pepeo doprinose tamnoj boji.

Pustinju Vadi Ram u Jordanu nazivaju Mesečevom dolinom, iako njen pejzaž podseća i na Mars. Upravo su se tamo snimale neke scene iz filmova „Marsovac“ i „Odmetnik-1. Priča iz Ratova zvezda“.
Bela pustinja u Egiptu
Mars na Zemlji
U raznim zemljama postoje mesta koja su po uslovima najsličnija Marsu. To je, na primer,  najsuvlja pustinja na svetu – Atakama u Čileu, Dolina smrti u SAD, suve doline Mak-Merdo na Antarktiku.
Pustinja Atakama u Čileu / Pixabay
Takve lokacije je moguće pronaći i u Rusiji, kao što su Koš-Agačski rejon Gornjeg Altaja, gde ćete se osećati kao da niste na Zemlji. Prema rečima vodiča Julije Kopič, mnogi koji su ovde došli, pamte ovo područje kao Crvenu planetu.

„Jedan moj turista, kada smo tamo bili, pustio je pesmu ’Na Marsu je divno‘ (Noise MC)“, navodi ona.
Na Kamčatki, na poljima lave vulkana „Ploski Tolbačik“, u sovjetsko vreme su testirane svemirske mašine. Na primer, „Lunohod-1“ je prvi na svetu koji je uspešno sleteo na Mesec i istraživao satelit Zemlje od kraja 1970. godine.
„Vulkan je bio aktivan 318 dana, prešao je više od deset kilometara i fotografisan je više od 20.000 puta. Podaci su pokazali da je površina na mestu vulkana ’Tolbačik ‘ 96 procenata slična površini Meseca“, navodi se na sajtu prirodnog parka „Vulkani Kamčatke“.

Oni koji žele da pronađu nešto „vanzemaljsko“, mogu zimi da odu na Bajkal. Najdublje jezero na svetu ima unikatan led. Svi koji ga vide, odmah kažu: „To je kosmos! “
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala