https://lat.sputnikportal.rs/20210509/unesko-ce-proglasiti-prvi-rezervat-koji-obuhvata-pet-drzava-medju-njima-i-srbija-1125299266.html
Unesko će proglasiti prvi rezervat koji obuhvata pet država, među njima i Srbija
Unesko će proglasiti prvi rezervat koji obuhvata pet država, među njima i Srbija
Sputnik Srbija
Izvršna direktorka Svetske fondacije za prirodu Adrije Nataša Kalauz najavila je da će, nakon više decenija truda i saradnje s ministarstvima i upraviteljima... 09.05.2021, Sputnik Srbija
2021-05-09T11:14+0200
2021-05-09T11:14+0200
2021-08-26T03:13+0200
srbija
slovenija
mađarska
austrija
svetska fondacija za prirodu
hrvatska
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/292/53/2925341_203:0:2738:1433_1920x0_80_0_0_3b4ee8dbf17e73ed1d2b13c5cdfe31ee.jpg
Rezervat biosfere Mura-Drava-Dunav, tzv. Evropski Amazon, jedinstven je u svetu jer nigde ne postoji rezervat koji obuhvaća pet zemalja - Hrvatsku, Austriju, Sloveniju, Mađarsku i Srbiju, istakla je Nataša Kalauz koja proglašenje rezervata očekuje u septembru.Zeleni pojas dug 700 kilometara"To proglašenje biće kruna rada Svetske fondacije za prirodu, ali i međunarodne saradnje, pokazatelj da se tako ambiciozna inicijativa može izgurati do kraja i da postoji dobra volja na nivou pet zemalja koje će to implementirati", rekla je ona u intervjuu za Hinu, a preneo je portal "Indeks".Taj jedinstveni rečni krajolik uspeo je da zadrži neverovatnu biološku raznolikost uprkos brojnim promenama koje je uzrokovala ljudska aktivnost, a može se pohvaliti i nizom retkih staništa poput velikih poplavnih šuma, rečnih ostrva, šljunčanih i peščanih obala, rukavaca i mrtvica.Ta su staništa dom najveće populacije orlova štekavca u Europi i utočište mnogih drugih ugroženih vrsta - male čigre, crne rode, dabra, vidre i nekih ranjivih vrsta riba, poput kečiga. Svake godine više od 250.000 ptica bira Evropski Amazon kao odmaralište i hranilište pre nego nastavi putovanje na jug.O Muri, Dravi i Dunavu zavisi i gotovo 900.000 stanovnika, poplavna područja štite naselja od poplava i snabdevaju pitkom vodom, dok retki rečni krajolici povećavaju potencijal za razvoj održivog turizma.Proglašenje rezervata biosfere važan je pomak i od štetnih projekata, poput izgradnje novih hidroelektrana.Poslednja evropska divljinaKalauz ističe kako Svetska fondacija za prirodu Adria ima vrlo ambiciozne planove jer je prostor Balkana poslednja evropska divljina, koju treba zaštititi i preduprediti degradaciju prirode kakvu smo videli u drugim delovima razvijenijeg sveta."Komparativna je prednost našeg regiona jer se još uvek možemo pohvaliti nekim netaknutim i prirodno očuvanim područjima. Za razliku od razvijenijeg sveta mi još uvek na svom području možemo definisati budući razvoj", poručila je ona.
srbija
slovenija
mađarska
austrija
hrvatska
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
srbija, slovenija, mađarska, austrija, svetska fondacija za prirodu, hrvatska, društvo
srbija, slovenija, mađarska, austrija, svetska fondacija za prirodu, hrvatska, društvo
Unesko će proglasiti prvi rezervat koji obuhvata pet država, među njima i Srbija
11:14 09.05.2021 (Osveženo: 03:13 26.08.2021) Izvršna direktorka Svetske fondacije za prirodu Adrije Nataša Kalauz najavila je da će, nakon više decenija truda i saradnje s ministarstvima i upraviteljima zaštićenih područja, Unesko proglasiti prvi svetski rezervat biosfere Mura-Drava-Dunav koji obuhvata pet država, među kojima je i Srbija.
Rezervat biosfere Mura-Drava-Dunav, tzv. Evropski Amazon, jedinstven je u svetu jer nigde ne postoji rezervat koji obuhvaća pet zemalja - Hrvatsku, Austriju, Sloveniju, Mađarsku i Srbiju, istakla je Nataša Kalauz koja proglašenje rezervata očekuje u septembru.
Zeleni pojas dug 700 kilometara
"To proglašenje biće kruna rada Svetske fondacije za prirodu, ali i međunarodne saradnje, pokazatelj da se tako ambiciozna inicijativa može izgurati do kraja i da postoji dobra volja na nivou pet zemalja koje će to implementirati", rekla je ona u intervjuu za Hinu, a
preneo je portal "Indeks".
Reke Mura, Drava i Dunav teku kroz Hrvatsku, Austriju, Sloveniju, Mađarsku i Srbiju i čine zeleni pojas dug 700 kilometara, koji povezuje gotovo milion hektara jedinstvenog područja prirodne i kulturne baštine.
Taj jedinstveni rečni krajolik uspeo je da zadrži neverovatnu biološku raznolikost uprkos brojnim promenama koje je uzrokovala ljudska aktivnost, a može se pohvaliti i nizom retkih staništa poput velikih poplavnih šuma, rečnih ostrva, šljunčanih i peščanih obala, rukavaca i mrtvica.
Ta su staništa dom najveće populacije orlova štekavca u Europi i utočište mnogih drugih ugroženih vrsta - male čigre, crne rode, dabra, vidre i nekih ranjivih vrsta riba, poput kečiga. Svake godine više od 250.000 ptica bira Evropski Amazon kao odmaralište i hranilište pre nego nastavi putovanje na jug.
O Muri, Dravi i Dunavu zavisi i gotovo 900.000 stanovnika, poplavna područja štite naselja od poplava i snabdevaju pitkom vodom, dok retki rečni krajolici povećavaju potencijal za razvoj održivog turizma.
Proglašenje rezervata biosfere važan je pomak i od štetnih projekata, poput izgradnje novih hidroelektrana.
Poslednja evropska divljina
Kalauz ističe kako Svetska fondacija za prirodu Adria ima vrlo ambiciozne planove jer je prostor Balkana poslednja evropska divljina, koju treba zaštititi i preduprediti degradaciju prirode kakvu smo videli u drugim delovima razvijenijeg sveta.
"Komparativna je prednost našeg regiona jer se još uvek možemo pohvaliti nekim netaknutim i prirodno očuvanim područjima. Za razliku od razvijenijeg sveta mi još uvek na svom području možemo definisati budući razvoj", poručila je ona.
