Ucene više ne prolaze: Da li EU menja pristup prema Srbiji
22:07 09.05.2021 (Osveženo: 13:50 11.10.2021)
© REUTERS
Pratite nas
Zaključak kako se EU sada pojavljuje sa namerom da učestvuje u finansiranju izgradnje brze pruge (delom će to biti verovatno i modernizacija postojećih pravaca) Beograd–Niš–Preševo da bi parirala ruskim i kineskim inicijativama vezanim za razvoj saobraćajne infrastrukture (i ne samo saobraćajne), već je ponovljen onoliko puta.
Kinezi su od završetka „zemunskog mosta“ preko Dunava do danas multiplikovali broj i obim svojih ulaganja dok se srpska železnica već celu deceniju modernizuje zahvaljujući ruskim kreditima i u saradnji sa kompanijom RŽD.
Logično, za ovim finansijskim aranžmanima idu i dalje investicije kojima se povećava „isplativost“ koridora, a za svim tim i širenje političkog uticaja.
Menja li EU pristup prema Srbiji
Taktika EU da se kritikuju poslovi sa Kinezima i Rusima, čak ponekad i otvoreno zapreti kako će to „usporiti evrointegracije“, nije donela veći rezultat. Nestanak političke volje za proširenjem, slabljenje „integracionih impulsa“ i problematizovanje unutrašnjih odnosa, uključujući započinjanje procesa dezintegracije, uticali su da se pozicija EU postepeno urušava, samim tim i da kritike i pretnje više nemaju istu težinu kao ranije
Da li EU sada menja pristup? Bilo bi dobro da je tako!
Prvo, nije tajna kako su krediti ili neki drugi načini načini finansiranja projekata od strane EU najčešće povoljnija opcija nego zaduživanje na drugim stranama.
Drugo, ako se u Srbiju od strane EU ulaže, onda je i poruka da se to čini kako bi ceo region ostao stabilan. Da bi se dugovanje vraćalo neophodno je da koridori budu u „punoj eksploataciji“; da bi bili u „punoj eksploataciji“ neophodno je da privreda radi „punom parom“; da bi privreda radila „punom parom“ neophodna je stabilnost, politička i ina. U trenucima kada se svašta najavljuje, što iz Sarajeva, što iz Prištine, što od strane nekih eksternih, vanregionalnih činilaca, ovo je vrlo značajan signal, važna poruka.
Dakle, em ćemo dobiti niže kamate za ovaj konkretni projekat, em će nam to poboljšati poziciju za pregovore sa drugim kreditorima pa ćemo u perspektivi moći da „obaramo kamate“ i za druge projekte, em imamo nagoveštaj srednjoročne stabilizacije prilika zahvaljujući čemu se može osigurati kontinuirani privredni rast.
Međutim, naviknuti na opreznost i kao svedoci brojnih propalih „velikih planova“ i „propuštenih prilika“, možemo reći i da ovo isuviše dobro zvuči da bi bilo realno.
Gde su zakopane „nagazne mine“?
Prvo, paralelno sa pričom o kreditu, otvoreno ili uvijeno, i od Borelja i od fon der Lajenove poručeno je kako se očekuje veće usklađivanje spoljne politike Srbije sa ciljevima EU (zajednička spoljna i bezbednosna politika). Ne treba posebno objašnjavati šta se pod tim podrazumeva.
Drugo, otvoreno je kako će na ove najave (najviših zvaničnika) EU dalje reagovati „briselski puleni“ u regionu i koliko će im se ovakav pristup svideti. Među svim kandidatima koji vode „bezalternativnu politiku“ vest iz Brisela je dobro odjeknula samo u Skoplju. Odnosno, još tačnije, u onoj polovini Skoplja sa desne obale Vardara.
Iako se suštinski radi o pozajmicama, u delu (zapadno)balkanske čaršije ovo je nesumnjivo shvaćeno i kao da će EU sada „prosipati novac nad Srbijom“, to mu dođe kao nekakav veliki ustupak Brisela Beogradu.
Gde su novci za „poslušne“
Postavlja se ono staro pitanje: a gde smo tu mi? Gde su stotine miliona i milijardi za Sarajevo, Prištinu, Tiranu!? Gde su novci za sve one koji bespogovorno slušaju EU i NATO, slede zapadnu spoljnu i bezbednosnu politiku čak i kada je to dijametralno suprotno njihovim državnim i nacionalnim interesima.
Pa Crna Gora je uvela sve sankcije Rusiji koje su od njih zatražene, zbog toga im upitni prihodi od turizma, a od Brisela dobili samo tapšanje po ramenu i saopštenje da sami moraju vraćati svoje dugove Kinezima!
Dakle, sa jedne strane su očekivanja (najvećeg dela) evrobirokratije koja, izvesno je, neće biti ispunjena. Zbog milijarde, dve, tri - sada se neće menjati spoljna politika Srbije. Pre deset godina to jeste bio „veliki novac“ sa kojim su mogli biti izdejstvovani određeni politički ustupci. Danas sa tim stvari stoje drugačije, kao i što su okolnosti drugačije.
Uostalom, „snalaženje u pandemiji“ i nabavka vakcina pokazali su koliko se multivektorska politika isplati!
Naposletku, za razliku od pogleda iz Brisela oko ovog aranžmana, pogled iz Beograda je opet – drugačiji! Brze pruge do Preševa će biti, to je izvesno još od ranije, još od kada su Kinezi na „velika vrata“ ušli u Pirej, samo ostaje da vidimo da li će se to realizovati u kombinaciji sa Kinezima, Rusima, EU ili nekim četvrtim.
Naposletku, za razliku od pogleda iz Brisela oko ovog aranžmana, pogled iz Beograda je opet – drugačiji! Brze pruge do Preševa će biti, to je izvesno još od ranije, još od kada su Kinezi na „velika vrata“ ušli u Pirej, samo ostaje da vidimo da li će se to realizovati u kombinaciji sa Kinezima, Rusima, EU ili nekim četvrtim.
Briselu se smanjuje manevar
Ako EU neće da finansira, ima ko hoće. Manevarski prostor da Brisel politički uslovljava ceo posao, kako su inače navikli da rade, vrlo je uzak i ustupci koje budu zahtevali (a pojedine od njih je, zarad izbegavanja otvorene konfrontacije nekada i opravdano prihvatiti) nikako ne mogu biti preterano ozbiljni. Kakva promena spoljne politike, kakvi bakrači! Promenu „kosovske politike“ tek je bespredmetno pominjati.
Sa druge strane, „regionalni klijenti“ ostaće nezadovoljni i zahtevati da EU ili i njih „nagradi“ ili se vrati na „stari kurs“ prema Srbiji. Ne treba sumnjati da će u toj nameri naći i dovoljan broj saveznika u samom Briselu.
Povezivanje tog, manjeg ili većeg, otvorenog ili uvijenog nezadovoljstva u Briselu, uzrokovanog saznanjem kako suštinski oni više nisu u prilici da politički uslovljavaju male i sirote čak i kada im „daju pare“ sa frustracijama u regionu može predstavljati veliku prepreku u realizaciji dogovorenog. Ili, još verovatnije, može predstavljati razlog za otezanje realizacije, po etapama i fazama.
Bilo bi dobro da se posao završi što pre. Ako je moguće i u rekordnom roku. Bilo bi dobro da se to radi zajedno sa EU. A da li će tako i biti? Opet zavisi od politike i okolnosti.
Bilo bi dobro da se posao završi što pre. Ako je moguće i u rekordnom roku. Bilo bi dobro da se to radi zajedno sa EU. A da li će tako i biti? Opet zavisi od politike i okolnosti.
Pročitajte i:
