https://lat.sputnikportal.rs/20210507/zapad-uzalud-pritiska-najvise-srba-za-saradnju-rusijom-vise-od-trecine-za-rusku-vojnu-bazu-1125278585.html
Zapad uzalud pritiska - najviše Srba za saradnju s Rusijom, više od trećine i za rusku vojnu bazu
Zapad uzalud pritiska - najviše Srba za saradnju s Rusijom, više od trećine i za rusku vojnu bazu
Sputnik Srbija
Uprkos rastućim zapadnim pritiscima, prema najnovijoj anketi, trećina građana Srbije smatra da bi u spoljnoj politici zemlje prioritet trebalo da bude Rusija... 07.05.2021, Sputnik Srbija
2021-05-07T20:38+0200
2021-05-07T20:38+0200
2023-03-28T16:09+0200
analize i mišljenja
komentari i analitika
anketa
ruska vojna baza
srbija
rusija
saradnja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111851/67/1118516749_0:123:4500:2654_1920x0_80_0_0_4e5878b110edb723122390278f649c92.jpg
Rezultati istraživanja predočeni su na Okruglom stolu o političkim i ekonomskim izazovima u odnosima Srbije i Rusije. Istraživanje je sproveo beogradski Institut za političke studije, koji je bio i domaćin Okruglog stola na kome su učestvovali i profesori Ruske predsedničke akademije za ekonomiju i javnu administarciju (RANEPA) sa sedištem u Sankt Peterburgu.Više od trećine anketiranih za rusku vojnu bazu u SrbijiPrema anketi, najviše ispitanika, 34,3 odsto, smatra da prioritet Srbije u spoljnoj politici treba da bude Rusija. Na drugom mestu je EU za koju se izjasnilo 19,3 odsto, sledi Kina sa 13,6 procenata, a za Ameriku se izjasnilo 5,6 odsto anketiranih. Neutralnih je bilo 19,5 procenata.Preciznije, za postojanje ruske vojne baze u Srbiji izjasnilo se 39,5 odsto ispitanika.Prema rezultatima istraživanja beogradskog Instituta za političke studije, za postojanje ruske vojne baze u Srbiji izjasnilo se 39,5 odsto anketiranih.
Rusija treći spoljnotrgovinski partner SrbijeOsvrćući se na ekonosmku saradnju dve zemlje, Rapaić je napomenuo da je u prethodnih nekoliko godina spoljnotrgovinska saradnja dve zemlje povećana. „Samo u 2019. preko tri milijarde dolara je bila ukupna spoljnotrgovinska razmena, a Rusija je naš treći spoljnotrgovinski partner. Mi smo zavisni pre svega od uvoza ruskih energenata, ali to nije fenomen koji je specifičan za Srbiju , nego i za EU“, kaže Rapaić, ali i upozorava da je struktura izvoza i uvoza iz Rusije već godinama nepromenjena. On smatra da će naredni izazov predstavljati saradnja u domenu tehnološki sofisticiranijih proizvoda, što stvara veću dodatu vrednost.Rusija i Srbija prednjače u prilivu stranih investicijaIstakao je, takođe, da su Rusija i Srbija drugu godinu za redom na vrhu liste zemalja sa najvećim prilivom stranih direktnih incvesticija među zemljama u tranziciji u celom svetu.„Rusija je u 2019. imala priliv od 31,7 milijardi dolara što je 140 odsto više nego u 2018. To pokazuje da i pored sankcija koje su uvedene Ruskoj Federaciji kapital je počeo da dolazi iz zemalja u razvoju . On se ne kreće isključivo iz razvijenih zemalja, već su zemlje u razvoju, popout Kine, te koje donose i nove tehnologije i ulažu u zemlje kao što su Srbija i Rusija. Srbija je u isto vreme bila druga na listi sa 4,2 milijarde dolara priliva stranih direktnih investicija, što je za zemlju od sedam miliona stanovnika značajan podatak“, istakao je Rapaić.Energetika i železnička infrastruktura su oblasti koje ekonomsku saradnju Srbije i Rusije podižu na viši nivo.
Zamenica direktora RANEPA, prof. dr Olga Kazanska ističe da treba naći način da se osnaži ekonomska saradnja na čemu se već dosta radi. Ona je podsetila da je prilikom posete rusog predsednika Vladimira Putina Srbiji 2019. godine potpisano mnogo različitih sporazuma, ali i napominje da najbolju perspektivu kada je ekonomija u pitanju ima razvoj saradnje u oblasti energetike i železničke infrastrukture. To bi, kako smatra, moglo da doprinese da ekonomska saradnja bude podignuta na viši nivo.Po oceni Rapaića, izazovi srpsko-ruske saradnje danas su veliki posebno zbog pritisaka kojima je Rusija izložena od kako je pod sankcijama EU. To što je Srbija na putu ka EU, po njegovoj oceni, ipak ne sužava moguće polje saradnje, jer je više puta sa najvišeg mesta poručeno da Srbija takvu sankcionu politiku EU prema Rusiji neće slediti.Rusija dosledno stoji na stanovištu da pitanje Kosovo i Metohije treba rešavati na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.
Princip teritorijalne celovitosti za zamrznute konflikteProfesor dr David Tereladze, koji je govorio o problemu zamrznutih konflikata u svetu, posebno se osvrnuo na slučaj Kosova i Metohije koji, kako kaže, smatra delom teritorije Srbije .On ističe da se u rešavanju takvih slučajeva svet mora držati principa teritorijalne celovitosti i granica uspostavljenih posle Drugog svetskog rata. Mnogo je u svetu spornih teritorija i zamrznutih konflikata i oni će se, po njegovoj oceni, samo uvećavati ako taj princip bude narušen.Okrugli sto organizovan je samo mesec dana pošto je u Sankt Peterburgu potpisan sporazum o naučnoj saradnji Instiituta za političke studije iz Beograda i Ruske predsedničke akademije za ekonomiju i javnu administarciju (RANEPA). Reč jer o jednom od najvećih univerziteta u Rusiji koji je po rečima Rapaića, direktno pod ingerencijama predsednika Ruske Federacije i njegovog kabineta.
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
analize i mišljenja, komentari i analitika, anketa, ruska vojna baza, srbija, rusija, saradnja
analize i mišljenja, komentari i analitika, anketa, ruska vojna baza, srbija, rusija, saradnja
Zapad uzalud pritiska - najviše Srba za saradnju s Rusijom, više od trećine i za rusku vojnu bazu
20:38 07.05.2021 (Osveženo: 16:09 28.03.2023) Uprkos rastućim zapadnim pritiscima, prema najnovijoj anketi, trećina građana Srbije smatra da bi u spoljnoj politici zemlje prioritet trebalo da bude Rusija, iza koje značajno zaostaje Evropska unija, a oko 39 odsto čak smatra da bi u Srbiji trebalo da postoji ruska vojna baza.
Rezultati istraživanja predočeni su na Okruglom stolu o političkim i ekonomskim izazovima u odnosima Srbije i Rusije. Istraživanje je sproveo beogradski Institut za političke studije, koji je bio i domaćin Okruglog stola na kome su učestvovali i profesori Ruske predsedničke akademije za ekonomiju i javnu administarciju (RANEPA) sa sedištem u Sankt Peterburgu.
Više od trećine anketiranih za rusku vojnu bazu u Srbiji
Prema anketi, najviše ispitanika, 34,3 odsto, smatra da prioritet Srbije u spoljnoj politici treba da bude Rusija. Na drugom mestu je EU za koju se izjasnilo 19,3 odsto, sledi Kina sa 13,6 procenata, a za Ameriku se izjasnilo 5,6 odsto anketiranih. Neutralnih je bilo 19,5 procenata.
„Ono što je bilo posebnio interesantno jeste podatak da bi čak više od trećine želelo da vidi rusko vojno prisustvo na našoj teritoriji, što je zapanjujuće u ovom trenutku“, istakao je naučni saradnik Instituta za političke studije dr Stevan Rapaić.
Preciznije, za postojanje ruske vojne baze u Srbiji izjasnilo se 39,5 odsto ispitanika.
Prema rezultatima istraživanja beogradskog Instituta za političke studije, za postojanje ruske vojne baze u Srbiji izjasnilo se 39,5 odsto anketiranih.
Rusija treći spoljnotrgovinski partner Srbije
Osvrćući se na ekonosmku saradnju dve zemlje, Rapaić je napomenuo da je u prethodnih nekoliko godina spoljnotrgovinska saradnja dve zemlje povećana.
„Samo u 2019. preko tri milijarde dolara je bila ukupna spoljnotrgovinska razmena, a Rusija je naš treći spoljnotrgovinski partner. Mi smo zavisni pre svega od uvoza ruskih energenata, ali to nije fenomen koji je specifičan za Srbiju , nego i za EU“, kaže Rapaić, ali i upozorava da je struktura izvoza i uvoza iz Rusije već godinama nepromenjena. On smatra da će naredni izazov predstavljati saradnja u domenu tehnološki sofisticiranijih proizvoda, što stvara veću dodatu vrednost.
Rusija i Srbija prednjače u prilivu stranih investicija
Istakao je, takođe, da su Rusija i Srbija drugu godinu za redom na vrhu liste zemalja sa najvećim prilivom stranih direktnih incvesticija među zemljama u tranziciji u celom svetu.
„Rusija je u 2019. imala priliv od 31,7 milijardi dolara što je 140 odsto više nego u 2018. To pokazuje da i pored sankcija koje su uvedene Ruskoj Federaciji kapital je počeo da dolazi iz zemalja u razvoju . On se ne kreće isključivo iz razvijenih zemalja, već su zemlje u razvoju, popout Kine, te koje donose i nove tehnologije i ulažu u zemlje kao što su Srbija i Rusija. Srbija je u isto vreme bila druga na listi sa 4,2 milijarde dolara priliva stranih direktnih investicija, što je za zemlju od sedam miliona stanovnika značajan podatak“, istakao je Rapaić.
Energetika i železnička infrastruktura su oblasti koje ekonomsku saradnju Srbije i Rusije podižu na viši nivo.
Zamenica direktora RANEPA, prof. dr Olga Kazanska ističe da treba naći način da se osnaži ekonomska saradnja na čemu se već dosta radi. Ona je podsetila da je prilikom posete rusog predsednika Vladimira Putina Srbiji 2019. godine potpisano mnogo različitih sporazuma, ali i napominje da najbolju perspektivu kada je ekonomija u pitanju ima razvoj saradnje u oblasti energetike i železničke infrastrukture. To bi, kako smatra, moglo da doprinese da ekonomska saradnja bude podignuta na viši nivo.
„A tamo gde su dobri ekonoski odnosi neizbežno dolazi i do dobrih političkih odnosa. Bliskost dve zemlje je poznata, a Rusija je uvek podržavala Srbiju kada je u pitanju Kosovo i Metohija i dosledno stoji na stanovištu da taj problem treba rešavati samo političkim sredstvima i samo na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Pri tom Srbija koja je na putu članstva u Evropsku uniju uvek je u odnosu na EU imala svoj samostalni stav u odnosu na Rusiju i mi to veoma cenimo i veoma smo zahvalni Srbiji zbog nezavisne, samostalne spoljne politike“, istakla je Kazanska.
Po oceni Rapaića, izazovi srpsko-ruske saradnje danas su veliki posebno zbog pritisaka kojima je Rusija izložena od kako je pod sankcijama EU. To što je Srbija na putu ka EU, po njegovoj oceni, ipak ne sužava moguće polje saradnje, jer je više puta
sa najvišeg mesta poručeno da
Srbija takvu sankcionu politiku EU prema Rusiji neće slediti.Rusija dosledno stoji na stanovištu da pitanje Kosovo i Metohije treba rešavati na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.
Princip teritorijalne celovitosti za zamrznute konflikte
Profesor dr David Tereladze, koji je govorio o problemu zamrznutih konflikata u svetu, posebno se osvrnuo na slučaj Kosova i Metohije koji, kako kaže, smatra delom teritorije Srbije .
On ističe da se u rešavanju takvih slučajeva svet mora držati principa teritorijalne celovitosti i granica uspostavljenih posle Drugog svetskog rata. Mnogo je u svetu spornih teritorija i zamrznutih konflikata i oni će se, po njegovoj oceni, samo uvećavati ako taj princip bude narušen.
„Možemo da vodimo pregovore o autonomijama, o različitim pravima, ali granice koje su ranije formirane ne treba rušiti. Princip teritorijalne celovitosti kod zamrznutih konflikata mora da bude jači od principa samopredeljenja naroda“, ocenio je Tereladze.
Okrugli sto organizovan je samo mesec dana pošto je u Sankt Peterburgu potpisan sporazum o naučnoj saradnji Instiituta za političke studije iz Beograda i Ruske predsedničke akademije za ekonomiju i javnu administarciju (RANEPA). Reč jer o jednom od najvećih univerziteta u Rusiji koji je po rečima Rapaića, direktno pod ingerencijama predsednika Ruske Federacije i njegovog kabineta.
