Nije sve u gasu: Rusija pronašla novi način kako da zaradi u Evropi
13:14 05.05.2021 (Osveženo: 01:13 26.08.2021)
© Depositphotos.com / Aa-w
Pratite nas
Gasovod „Severni tok 2“ je, bez obzira na sve prepreke, na korak od završetka. Međutim, Evropi će uskoro biti potrebni drugi energetski resursi. Rusija će moći da zaradi oko sto milijardi dolara godišnje od izvoza vodonika, između ostalog, i na tržištu Evrope. Planovi su ambiciozni: do 2030. godine preuzeti kontrolu nad 20 odsto globalnog tržišta.
Lideri tržišta
Vodonik će Rusiji do 2050. godine donositi od 23,6 do 100,2 milijarde dolara godišnje. Izvoz na svetsko tržište će iznositi od 7,9 do 33,4 miliona tona, navodi se u projektu Koncepcije razvoja vodonikove energetike do 2024. godine.
1 Decembar 2020, 13:15
Projekat je usaglašen sa kompanijama, specijalizovanim odeljenjima i poslat Vladi.
Različite prognoze se objašnjavaju činjenicom da za sada nije jasno po kakvom će se scenariju razvijati tržište vodonikove energetike, koje trenutno ne postoji. Moguće je da će transport između proizvodnih centara do potrošačkih centara biti obavljan po analogiji sa naftom i tečnim prirodnim gasom. Ili da će, na primer, i proizvodnja i potrošnja biti vršena u konkretnim zemljama i regionima.
Rusija je, kao potencijalni veliki dobavljač, zainteresovana za ovo tržište.
Tokom 2020. godine Rusija je u energetsku strategiju prvi put uključili pravac „Vodonikova energetika“. Propisani su ciljevi: do 2024. godine je potrebno izvoziti do 0,2 miliona tona, a do 2035. godine deset puta više.
Ovaj cilj će se postići investicijama i povećanjem proizvodnje vodonika na osnovu prirodnog gasa, pomoću obnovljivih izvora energije i nuklearne energije. Plus - razvojem domaćih nisko-ugljeničnih tehnologija za dobijanje elementa broj jedan: pirolizom, elektrolizom metana i drugim metodama, kao i stranim znanjem.
Eksport u Aziju
U Rusiji postoji veliki potencijal komercijalizacije ovog pravca. „Rusatom oversiz“ i japanska Agencija za prirodne resurse i energetiku je u septembru 2019. godine potpisala sporazum o saradnji na pilot projektu vodonika.
„Rosatom“ je u februaru saopštio da proučava perspektivu pokretanja proizvodnje na Sahalinu u cilju daljeg izvoza vodonika u Japan. Do 2030. godine državna korporacija će obezbeđivati do 40 procenata potreba ove ostrvske države.
Zeleni kurs Evrope
Ni Evropa neće biti izostavljena, najviše zbog toga što se okrenula zelenoj energetici.
Nemačka je već izrazila spremnost da podrži razvoj svetskog tržišta vodonika i da sarađuje sa potencijalnim dobavljačima – Saudijskom Arabijom i Rusijom (u aprilu je Ministarstvo energetike Rusije postiglo dogovor sa nemačkim kolegama o saradnji u ovoj sferi).
Berlin računa da će do 2050. godine gotovo celokupna ekonomija zemlje, uključujući i tešku industriju, preći na vodonik.
Podsticaj za izvoz vodonika može biti „Zeleni dogovor“, strategija koju je Evropska unija usvojila 2019. godine. Ovaj dokument predviđa potpunu ugljeničku neutralnost do 2050. godine i značajno smanjenje uvoza proizvoda od ugljenika – nafte i gasa. Plan je da se emisija gasova sa efektom staklene bašte do 2030. godine smanji minimum za 55 procenata.
„Zeleni dogovor“ će ovim posebno uticati na uvoz uglja, a zatim i nafte i gasa. To će povećati potražnju za drugim energetskim resursima, pre svega vodonikom.
"Kritičari tvrde da Rusija ovde nema šta da traži: samo je potreban naš prirodni gas i sirovina za vađenje vodonika. Međutim, to nije sasvim tačno. U Evropskoj uniji jednostavno nema dovoljno kapaciteta za proizvodnju elementa broj jedan. Da bi ih stvorili, potrebne su ogromne investicije", kaže nezavisni industrijski ekspert Leonid Hazanov.
„Vodonik se može dobiti ili elektrolizom vode ili preradom prirodnog gasa. Međutim, onda je potrebno da se u Evropi izgradi veliki broj elektrana na solarnu energiju i vetar (nuklearne i elektrane na ugalj su zabranjene), za šta će biti potrebni pogoni za njihovu izgradnju (čak i na moru se ne mogu svuda postaviti vetrenjače). Ili da se naprave instalacije za sintezu vodonika iz plavog goriva. U svakom slučaju, biće potrebne impresivne kapitalne investicije i nisu sve zapadne kompanije spremne za to“, pojasnio je sagovornik Sputnjiku.
Uslovi za izvoz vodonika iz Rusije su više nego dobri: ona se nalazi između dva ključna tržišta, Evrope i Azije, i poseduje velike rezerve prirodnog gasa. Pored toga, tamo se nalazi i moćna baza za istraživanje i proizvodnju.
Pročitajte još:
