SPUTNJIK SRBIJA
Čipka i drvene ograde u gradu špijuna i diplomata:
Čime zadivljuje Vologda
U Vologdi su u različitim periodima boravili Petar I, Staljin i prototip engleskog špijuna Džejmsa Bonda. Danas su te istorijske ličnosti deo grada isto onoliko koliko i izrezbareni drveni okviri prozora i čuvena čipka. Otkrivamo zašto je Vologda smatrana prestonicom Sibira, šta je to nagrada za pijance i gde se nalazi kuća u kojoj živi duh.
Muzejski kvart pod otvorenim nebom
Prošetajte se u rejonu ulica Majakovskog i Zasodimskog ,u kojima se nalazi veliki broj drvenih objekata iz 19. i sa početka 20. veka. Neke zgrade su ovde prenete iz drugih kvartova tokom sedamdesetih godina 20. veka.
Obratite pažnju na kuću Jakubove. Ta kuća je pravi primer kada se govori o kućama u Vologdi sa ogradama u drvorezu. Njih nema toliko mnogo, ali zahvaljujući pesmi „Vologda“ ansambla „Pesnjari“ one su postale simbol grada.
U Vologdi ima više od sto spomenika drvene arhitekture. Najstarije zdanje ima 230 godina. Njegov poslednji vlasnik je činovnik Zasecki.
„Kuća čipke“ i izrezbareni okviri prozora
Ulica Blagovešenska se ne spominje u većini turističkih vodiča. A trebalo bi.
Kuća Družinjina nalazi se na raskrsnici ulica Blagovešenske i Maljceva. U njoj se 1918. godine nalazila britanska ambasada. Veruje se da je u toj kući neko vreme radio Sidnej Rejli, poznati špijun, jedan od prototipova Džejmsa Bonda.
Vologda je od februara do jula 1918. godine bila diplomatska prestonica Rusije. Zbog revolucije i moguće nemačke intervencije ovde je prebačeno deset ambasada.
U blizini Blagovešenske ulice nalazila se svetlozelena drvena zgrada poznata kao „Kuća čipke“. Sobe su se izdavale ženama koje su zbog posla dolazile u grad. Pletenje čipke postalo je narodni zanat u Vologdi u 19. veku.
„Fabrike čipke“ su napravljene na imanjima mnogih lokalnih zemljoposednika, a nastavile su sa radom i nakon ukidanja kmetstva u 19. veku.
Proizvodi zanatlija slati u Moskvu i Sankt Peterburg, a u vreme Sovjetskog Saveza oni su dobijali najznačajnije nagrade na međunarodnim izložbama. Čipka iz Vologde i danas se smatra najboljim suvenirom.
Proizvodi zanatlija slati u Moskvu i Sankt Peterburg, a u vreme Sovjetskog Saveza oni su dobijali najznačajnije nagrade na međunarodnim izložbama. Čipka iz Vologde i danas se smatra najboljim suvenirom.
Kuća Naumova i Krasiljnjikova
© Vitalij Kovaljčuk
© Vitalij Kovaljčuk
U Vologdi postoje i mistična mesta, kao što je kuća predsednika gradskog suda Puzan-Puzirevskog u ulici Hercena. Priča se da je on izvršio samoubistvo zbog dugova i od tada njegov duh ne daje mira stanovnicima kuće. Retke su osobe koje su živele u kući nekoliko godina, a da im se nije dogodio neki „incident“. U zgradi danas niko ne živi. Ovde se 1918. godine nalazila ambasada SAD.
U blizini se nalazi kuća Aleksandra Levašova, jedna od najboljih plemićkih vila u gradu, izgrađena 1829. godine. Preko puta su trgovačke kuće sa izrezbarenim okvirima na prozorima. U jednoj se nalazi muzej posvećen lokalnom pesniku Nikolaju Rubcovu.
Grad vladara i prognanika
Malo ko zna da je Vologda povezana sa Petrom I. Ruski imperator je u ovom mestu boravio najmanje pet puta i tada je boravio u kamenoj kući, koja pripada potomcima holandskog trgovca Gutmanova. To zdanje, za razliku od ruskih, imalo je visoke plafone, pa se visoki car ovde osećao prijatno.
„Kuća Petra I“ je prvi muzej u Vologdskoj guberniji. Peći u muzeju ukrašene su holandskim pločicama iz 17. veka, što predstavlja veliku retkost za Rusiju. Muzej je mali, ali sa jedinstvenim eksponatima kao što su careva odeća, predmeti i dokumenta iz vremena vladavine Petra I. Među predmetima se izdvaja ogromna gvozdena medalja sa natpisom „Za pijanstvo“, teška sedam kilograma.
To je jedna od najvećih medalja na svetu. Njom su „nagrađivane“ pijanice, koje su medalju morale da nose nedelju dana.
Još jedna kuća je povezana sa prvim ljudima Rusije, a to je muzej „Izgnanstvo u Vologdi“. Josif Visarionovič Džugašvili Staljin proveo je tri meseca tokom 1911. i 1912. godine u jednoj od soba te kuće, nakon čega je iz nje uspešno pobegao.
Ukupno je oko deset hiljada prognanika prošlo kroz Vologdu, koja se smatrala prestonicom Sibira u 19. i 20. veku.
„Kuća sa ljiljanima“ i crkva sa neobičnim oltarom
Obratite pažnju na drvenu „Kuću sa ljiljanima“ sa kraja 19. veka u ulici Černiševskog, koja je tako nazvana zbog drvenih ukrasa u obliku cvetova. U toj kući se nalazi privatni muzej.
U Kremlju u Vologdi se nalazi najpoznatija crkva u gradu – Crkva Svete Sofije, sagrađena 1570. godine po nalogu Ivana Groznog. Njen oltar nije okrenut ka istoku, kako bi trebalo, već ka severoistoku. Prema jednoj verziji, to je učinjeno po naredbi vladara koji je želeo da crkvu „okrene“ ka reci Vologdi.
Među omiljenim mestima za šetnju su vrt Kremlja i mali park s pogledom na reku Vologdu, mada je živopisna leva obala nedavno betonirana.
Nekoliko korisnih informacija
Iz Moskve do Vologde najjednostavnije se dolazi vozom, putovanje traje osam sati. Automobilom se putuje preko Jaroslavlja i to putovanje traje nekoliko sati duže.
U gradu ima mnogo butik-hotela, koji se smatraju klasičnim hotelima u Vologdi. To su dvospratne kuće sa izrezbarenim ukrasima na fasadi i balkonima. Cena prenoćišta u tim hotelima je od 33 do 55 evra.
Turisti u Vologdi neće ostati gladni. Ovde se nalazi veliki broj kafića, vinoteka i restorana, najčešće sa evropskom kuhinjom.
Vologdom je prijatno šetati u bilo koje doba godine: zimi sneg ističe lepotu fasada, a leti se grad stapa sa zelenilom.
