„Ako posmatram prethodne godine nikada se nije desilo da kažem da mi se ne sviđa pobednik Oskara. Čak ni kada je pobedio Giljermo del Toro sa filmom ’Oblik vode’, koji je imao negativne kritike, a koje ja tumačim kao nepoznavanje Del Torove estetike i poetike. Ovo je prvi put da su u kategoriji za najbolji film nominovana tri filma koji su i scenaristički i rediteljski daleko bolje urađeni od filma ’Zemlja nomada’ Kloi Žao“, tvrdi Milovanović za Sputnjik.
„Zemlja nomada“ debitantsko ostvarenje Kloi Žao koje se zasniva na istoimenom romanu iz 2017. godine prati junakinju po imenu Fern kako napušta svoj dom i putuje po Americi u kombiju u kojem i živi. Film koji prati nomade iz stvarnog života, poneo je tituli najboljeg filma 93. Oskara, dok su Kloi Žao i Frensis Mekdormand nagrađene za najbolju režiju i glumicu.
Međutim, uprkos nagradama poput BAFTE, festivala u Torontu, a sada i Oskara, film „Zemlja nomada“ nije ispunio očekivanja mnogih kritičara.
„Suštinski problem sa filmom ’Zemlja nomada’ jeste taj što igra na tri polja i što nijedno polje ne istražuje do kraja. S jedne strane ovo se ostvarenje ponaša kao dokumentarac, a u kontekstu te filmske forme ne istražuje šta zaista predstavlja nomadski život. S druge strane pokušava da bude drama, međutim karakterizacija lika pluta i isprekidana je dokumentarnim delovima, ono što je po mom mišljenju najbolniji deo jeste pokušaj kritike kapitalističkog društva hipi slobodom i tinejdžerskom utopijom o slobodnom duhu“, smatra Milovanović.
Frensis Mekdormand koja je osvojila titulu najbolje glumice za ulogu žene koja gubi muža i egzistenciju i koja spas traži u nomadskom životu u ostvarenju „Zemlja nomada“, prema mišljenju našeg sagovornika veoma liči na njene uloge poslednjih nekoliko godina.
„Uz dužno poštovanje prema radu Frensis Mekdormand, mi smo je već nekoliko puta videli u ulozi izmučene žene. To su iste glumačke metode, sličan tip osobe koju predstavlja. Za razliku od nje Keli Maligen u filmu ’Žena koja obećava’ i Vajola Dejvis u ulozi bluz pevačice Ma Rejni imale su daleko kompleksnije uloge za izvođenje“, tvrdi Milovanović.
Da je akcenat ovogodišnjeg Oskara stavljen na film „Zemlja nomada“ svedoči i činjenica da je Kloi Žao ovenčana nagradom za najboljeg reditelja, i to pored umetnika kakvi su Čarli Kaufman i Tomas Vinterberg.
Žao je takođe prva Azijka koja je osvojila ovu nagradu i druga žena koja je ponela tituli najbolje rediteljke.
„Pojedini filmovi bačeni su u senku zarad narativa inkluzije i feminizma, ali mislim da mi pre svega treba da cenimo rad umesto da forsiramo određenu vrstu priče koju Holivud pokušava da nametne“, dodaje on.
Ako „Kvo vadis, Aida“ može, zašto ne može „Dara iz Jasenovca“
Komedija Tomasa Vinterberga „Još jedna tura“ sa Madsom Mikelsenom u glavnoj ulozi dobio je Oskara za najbolji strani film i postao četvrti danski film koji je osvojio ovo priznanje. U ovoj kategoriji nominovani su bili i „Kvo vadis, Aida“, „Čovek koji je prodao svoju kožu“, „Bolji dani“ i rumunsko ostvarenje „Kolektiv“.
Prema mišljenju našeg sagovornika, ovaj je film apsolutno zaslužio Oskara, a kada je reč o nominacijama, nije postojao razlog da „Kvo vadis, Aida“ bude u trci za nagradu, a naša „Dara“ ne.
„Ukoliko ’Dara iz Jasenovca’, kako kaže američka štampa, ima političku agendu, onda je ima i ’Kvo vadis, Aida’. Pogledao sam oba filma, ni jedan ni drugi film ne upiru prst ni u koga“, kaže Milovanović.
On priznaje da mu smeta narativ koji nas prikazuje kao negativce i ne dopušta i našim žrtvama da plaču.
„Naravno da svako društvo ima kukolja u žitu, ali hajde barem jednom da kažemo da je nešto nepravedno“, ističe Milovanović i naglašava da je „Kvo vadis, Aida“ jako dobar film, ali nije ni bolji ni gori od „Dare iz Jasenovca“.
Entoni Hopkins i u 83. godini trijumfuje
Posle uloge Hanibala Lektora u filmu „Kad jaganjci utihnu“, Entoni Hopkins je svog drugog Oskara dobio za ulogu u filmi „Otac“ koji je režirao francuski pisac Florijan Zeler, a koji tematizuje čoveka sa demencijom.
Milorad Milovanović ocenjuje film „Otac“ kao vrhunsko ostvarenje koje je moglo poneti i Oskara za najbolji film, a ulogu Entonija Hopkinsa kao jednu od najboljih u njegovoj karijeri. On dodaje i da su posle ceremonije dodele Oskar ljudi kritikovali američku filmsku akademiju što Čedviku Bosmanu nije dodelila nagradu posthumno.
„To bi bila greška. Akademija treba da nagrađuje umetnike dok su živi“, smatra on.
Uloga filma posle Velike depresije
Ostvarenje Dejvida Finčera „Mank“ koji je imao deset nominacija, osvojilo je Oskara za najbolju fotografiju i scenografiju. Film koji se bavi ulogom kinematografije u društvu skrhanom Velikom depresijom uprkos sjajnim vizuelnim performansom, nije imao najsjajnije recenzije, pa su samim time i dve nagrade očekivane.
Južnokorejska glumica Jun Ju Jung dobitnica je Oskara za najbolju sporednu ulogu za ulogu u filmu „Minari“, dok je Oskar za najbolju sporednu ulogu otišao u ruke britanskog glumca Denijel Kaluja za ulogu u drami „Juda i Crni mesija“.
U kategoriji za najbolji scenario trijumfovala je Emerald Fenel sa debitantskim filmom „Žena koja obećava“.
„Duša“ kompanije Piksar dobitnik ja Oskara na najbolji animirani film, što je ujedno jedanaesti Oskar za Piskara u 20 godina od kako je ustanovljena nagrada u toj kategoriji.
„Moj učitelj oktopod“ južnoafričkog reditelja Krejga Fostera proglašen je za najbolji dokumentarni film na ceremoniji dodele nagrade američke Akademije za filmsku umetnost i nauku u Los Anđelesu.