Očekuje se da će republikanci pokušati da blokiraju tu inicijativu, jer strahuju da bi pretvaranje Vašingtona u saveznu državu trajno osiguralo demokratama dodatna dva predstavnika u Senatu. Predviđa se teška borba s neizvesnim ishodom, jer u Senatu i demokrate i republikanci imaju po 50 predstavnika.
„Bitka za Vašington“
Kako za Sputnjik kaže spoljnopolitički analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić, ovo nije prvi put da su demokrate pokrenule to pitanje.
„To jeste jedno od ključnih pitanja, pogotovo ovde u Vašingtonu jer je grad skoro u potpunosti orijentisan prema Demokratskoj stranci i u toj partiji znaju da nema šanse da bi bilo koji republikanac ovde ikada pobedio na izborima. Takođe, velika većina građana Vašingtona to podržava jer imaju svog predstavnika u Donjem domu, ali nemaju pravo glasa. Ali, ovo pitanje je dosta složeno jer nije jasno da li se uopšte može postići saglasnost Vrhovnog suda da taj grad, u skladu sa Ustavom, postane država“, objašnjava Kesić.
U tom kontekstu, dodaje naš sagovornik, ovo će biti jedna borba koja će trajati mnogo godina.
„Mislim da se ovo pitanje neće tako brzo rešiti narednim glasanjem u Senatu, tim pre što vidimo da je bar dvoje demokratskih senatora vrlo skeptično prema tom predlogu. Ukoliko bi u Senatu čak i bila izglasana ova inicijativa, demokrate bi onda na svojoj strani imale argument da je Kongres dao svoje mišljenje, ali je problem u tome što bi ta inicijativa zapavo bila jednostranački podržana. Tu bi se onda postavilo pitanje ligitimiteta takve odluke, kao i legalnosti, odnosno da li je uopšte takva odluka u skladu sa američkim Ustavom. Morala bi se, dakle, čekati odluka Ustavnog suda“, ukazuje Kesić.
„Silovanje“ zakona
Kada je reč o Ustavnom sudu, primećuje analitičar, demokrate su u međuvremenu pokrenule inicijativu u Donjem domu Kongresa da se proširi sastav tog sudskog tela uvođenjem još četiri dodatna mesta.
„To bi onda njima dalo kontrolu nad Ustavnim sudom i na taj način bi bila cementirana apsolutna kontrola Demokratske stranke nad svim granama američke vlasti. Međutim, ova ideja nije naišla na oduševljenje velikog broja samih demokrata, koji misle da bi to bila velika greška. Zato se plašim da takve namere, koje se zapravo sada pokazuju kroz glasanje u Predstavničkom domu, vode polarizaciji i radikalizaciji društva“, kategoričan je sagovornik Sputnjika.
Glasanje u Predstavničkom domu Kongresa da Vašington postane savezna država je, navodi Kesić, samo jedan od niza poteza demokrata kojim pokušavaju da siluju zakon.
„Isto tako pokušavaju da i izborni zakon prebace na savezni nivo, sa država kojima trenutno prema Ustavu SAD pripada nadležnost za izborne zakone. Oni, naime, računaju da bi tako mogli da svakoj državi nametnu zakone koji odgovaraju demokratima, a to jeste upravo ono što smo, na primer, videli na poslednjim izborima u slučaju glasanja preko pošte“, napominje Kesić.
Sve dublje podele američkog društva
Prema njegovim rečima, iako je Džo Bajden obećao da će biti predsednik koji povezuje i pomiruje podeljenu državu, poslednjih meseci se pokazalo da to aposlutno ne stoji i da je situacija potpuno suprotna.
„Oni zapravo idu u mnogo radikalniju konfrontaciju i pokušavaju da sada iskoriste ovu apsolutnu kontrolu oba doma Kongresa da nametnu rešenja koja bi im zagarantovala da lakše mogu da dobiju izbore, barem za narednih deset do dvadeset godina. Tako da je u toku jedna žestoka borba i ona nije samo politička, već je i društvena. Naime, vidimo da se te podele u američkom društvu samo produbljuju i ako se nastavi sa ovakvom politikom mislim da ćemo biti svedoci nagle radikalizacije, a možda, na žalost, i nasilja“, uveren je Kesić.
Potezi demokrata – udar na demokratiju SAD
On strahuje da bi ovakva politika demokrata mogla motivisati birače republikanaca, ali i one koji su neopredeljeni ili pripadaju nekim manjim političkim pokretima, da radikalizuju svoje proteste.
„Jednostavno, ovo što demokrate rade je bez presedana jer izgrađuju mehanizam koji bi im potpuno zagarantovao jednopartijski sistem i kontrolu nad vlašću u Sjedinjenim Američkim Državama. Oni ovakvim potezima i mnogo rizikuju, pogotovo za one članove Kongresa koji će u roku od godinu dana biti u žestokoj kampanji i koji se nalaze u opštinama gde demokrate nemaju jasnu većinu, i mogu vrlo lako da izgube izbore. Ako demokrate izgube Donji dom, a postoji šansa da će da izgube i Senat, onda bi republikanci sigurno povukli poteze koristeći mehanizme koje su demokrate izgradile“, smatra Kesić.
Kako kaže, onda bismo bili svedoci da iz jednog izbornog ciklusa u drugi predstavnici jedne patrije koriste mehanizme koje je izgradila druga partija kako bi se održali na vlasti, što bi predstavljalo kraj američke demokratije i kraj ovako izbalansiranog sistema gde među granama vlasti postoje takve nadležnosti koje garantuju da jedna grana može da kontroliše rad druge.
„Ako to izgubimo, onda ulazimo u situaciju u kojoj su mnoge druge države, gde je vlast nestabilna, a vlade slabe i menjaju se vrlo često. To je jedan od najgorih scenarija, a ako na to još dodamo i mogućnost nasilja, onda je jasno da su potezi demokrata u velikoj meri neodgovorni i iako im kratkoročno donose dobitak, na dugi rok predstavljaju direktni udar na demokratiju u SAD“, zaključuje Obrad Kesić za Sputnjik.
