On je istakao da epidemija predstavlja iskušenje sa kojim smo se suočili i koja je zapravo podsetnik da smo prolazni i da smo smrtni.
„Taj strah koji imamo od smrti je isti onaj sa kojim je bio suočen Lazar i njegove sestre“, rekao je patrijarh Porfirije i dodao da je čitavo ljudsko stvaralaštvo, filozofija, umetnost, nauka – ništa drugo nego pokušaj da se malo produži ljudski život, da, ako možemo, makar malo duže trajemo.
On je ukazao da mnoge stvari mogu biti iskušenje, nevolje i teškoće ali mnoge od njih možda možemo izbeći i možda su mogle su da budu drugačije, a jedino što zasigurno niko od nas ne može izbeći to je slika umrlog Lazara, to jest smrt.
„Nema te tehnike, nema te mahinacije, nema te ljudske sposobnosti koja može da prevaziđe smrt“, rekao je patrijarh Porfirije.
Smrt je najveća tajna i najveći problem za ljudski rod i svakog čoveka i najveći čovekov strah je strah od smrti, istakao je on i dodao da svi ostali strahovi kroz koje prolazimo nisu ništa drugo nego strah od toga da ćemo nestati, da ćemo se suočiti sa apsolutnim ništavilom.
U toj smrti, rekao je patrijarh, najstrašnije je razdvajanje ljudi koji su međusobno ljubavlju povezani.
„Možda ne bi bilo toliko strašno ni to što odlazimo iz ovoga sveta ako bismo se pretvorili u apsolutno ništavilo i da nemamo nikakve svesti o sebi ni o drugima. Međutim, smisao našeg života je ljubav prema onima za koje smo ljubavlju vezani i koji su vezani za nas“, rekao je on i dodao da i Marta i Marija, Lazareve sestre, zbog toga tuguju.
