Istorija Zelenih nije preduga u odnosu na tradicionalne, velike nemačke partije, ali oni već četiri decenije postoje na političkoj sceni i do su sada imali svoje ljude na funkcijama vicekancelara i šefa diplomatije. Za mesto kancelara do sada se nisu kandidovali, kaže za Sputnjik dugogodišnji dopisnik dnevnog lista „Politika“ iz Nemačke Miroslav Stojanović.
Da li će Zeleni preuzeti primat na nemačkoj političkoj sceni
U ovom trenutku, međutim, matematički gledano, Zeleni bi mogli prvi put u svojoj istoriji dobiti kancelara.
„Kandidatkinja Zelenih ima šanse jer političke akcije te partije zaista rastu i prema poslednjim procenama oni se mogu kretati na oko 25 odsto podrške glasača, dok istovremeno pada popularnost najjače nemačke partije CDU koju svi vezuju za Angelu Merkel, iako ona već dve godine nije na njenom čelu. Pad stranke je strmoglav i počeo je pre mesec i po dana, nakon dva važna pokrajinska izbora. Pandemija je učinila svoje, a očigledno je da se ni federalna vlada, ali ni pokrajinske vlade u čijim je nadležnostima zdravstvo, nisu snašle u tom drugom i trećem talasu pandemije, pa je situacija na političkoj sceni sada prilično haotična“, objašnjava Stojanović.
On precizira da je Hrišćansko-demokratska unija već ispod 30 odsto, što je za nju veoma kritično. Podrška birača u ovom trenutku iznosi oko 27 procenata, a možda čak ide i ka 25 odsto, pa je cela bitka sada usmerena na to da ta velika, takozvana narodna partija ne dozvoli Zelenima da preuzmu primat po broju glasova na predstojećim septembarskim izborima, koji će se održati u zaista neobičnoj atmosferi
„Matematički gledano moguće je da se karte slože tako da Socijaldemokrate, zajedno sa Zelenima i Liberalima, zaista imaju većinu da mogu da formiraju vladajuću koaliciju. Međutim, pitanje je da li će Socijaldemokrate, čije su političke akcije zaista loše s obzirom na to da se oni kreću na oko 17 procenata, a možda i manje, pristati na to da Zeleni prvi put budu taj stariji, odnosno važniji partner u vladi“, kaže Stojanović.
On dodaje da ukoliko se nastavi pad Hrišćansko-demokratske unije i Hrišćansko-socijalne unije, Zeleni imaju šanse da budu najjača politička stranka, a po nemačkim propisima najjača stranka daje kandidata za kancelara.
Analena Berbok energična i uverljiva
Kancelar se, podseća Stojanović, bira većinom glasova u parlamentu, a ne na direktnim izborima.
„Drugo je pitanje da li dama koja je kandidat Zelenih zaista ima format za kancelarku. Ona nema preveliko iskustvo, ali je očigledno veoma energična. Zeleni uvek imaju dvojac na čelu stranke, jednu damu i jednog gospodina, a Analena Berbok je u poslednje tri godine na tom mestu ostavila zaista dobar utisak. Ona deluje uverljivo, a na kandidaturi za kancelara čestitali su joj čak i oni koji nisu pristalice Zelenih, a tu je i činjenica da je u celom svetu danas tema zaštite životne sredine zaista prioritetna, pa će se sasvim sigurno nastaviti trend rasta popularnosti ove partije“, primećuje naš sagovornik.
Analena Berbok inače nema iskustva u vlasti, ali ima u politici. Najpre je radila u parlamentu EU, da bi od 2013. postala poslanica u Bundestagu, a od 2018. je zamenica šefa stranke. Nakon nominacije je poručila: „Zaštita klime je zadatak moje generacije“.
Stojanović kaže da Zelenima ide na ruku i činjenica da je Armin Lašet izabran kao kandidat konzervativaca, odnosno unije CDU i CSU.
„Otpao je Markus Zeder, koji uživa popularnost i u stranci na čijem se čelu nalazi Lašet, i koji je imao velike ambicije da bude prvi kancelar iz te bavarske stranke. Tako da je, kada je reč o vodećoj nemačkoj partijskoj koaliciji, sada na redu pitanje stranačke discipline, odnosno da li će svi iz te dve stranke glasati na izborima za Lašeta, koji nije kandidat koji uživa veliku popularnost čak i u sopstvenoj stranci, ili će, kako se pretpostavlja po nekim medijima, jedan deo birača krenuti ka Zelenima. U svakom slučaju bez Zelenih neće biti moguće da se formira vladajuća većina, bez obzira na to da li će oni dati kancelara ili ne“, ukazuje Stojanović.
Može li CDU sa Zelenima
Na pitanje koliko je stranka Angele Merkel raspoložena da koalira sa Zelenima, sagovornik Sputnjika kaže da su te dve partije ideološki i politički protivnici decenijama.
„Međutim, poslednjih nekoliko godina oni imaju neku vrstu eksperimenta koji je dosta uspešan u dve ili tri pokrajine, koje su u federalnom sistemu Nemačke veoma važne, gde su ili u koaliciji sa Zelenima, ili je čovek iz Zelenih na čelu pokrajinske vlade. Tako da konzervativci već imaju iskustvo sa Zelenima u smislu da mogu biti koalicioni partneri, a sasvim je sigurno da će po svaku cenu pokušati da ih privole da pređu na njihovu stranu. Ukoliko se to desi to bi bila prva crno-zelena koalicija i izvesno je da će se sa obe strane političkog bloka bitka voditi oko Zelenih, jer je i na strani levice, kod Socijaldemokrata većina naklonjena Zelenima. Ali to ne znači da će se tako i opredeliti, jer će partijski organi pokušati da budu u vlasti sa što jačim pozicijama“, smatra Stojanović.
Dominacija Zelenih - veliko iskušenje za Evropu
U osvrtu na to šta bi za Evropu značila eventualna dominacija Zelenih na nemačkoj političkoj sceni, Miroslav Stojanović kaže da je za Evropu to veliko iskušenje i izazov, jer su sve stranke u evropskim zemljama do sada, na neki način, bile „alergične“ na stranke zelenih i one nikada nisu imale nekog velikog uspeha.
„Trend je sada malo drugačiji i ni u jednoj evropskoj zemlji ne postoji tako snažna ekološka stranka kao u Nemačkoj, pa bi to verovatno donelo jedno osećanje nesigurnosti jer je Nemačka sa konzervativcima bila, na neki način, sidro stabilnosti u Evropskoj uniji. U ovim nestabilnim vremenima, kada se prave veliki politički lomovi i preslaganja na planetarnoj sceni i gde se menjaju odnosi političkih snaga i interesa, u Evropi bi verovatno sa zazorljivošću gledali na činjenicu da Nemačka ima „zelenog“ kancelara“, veruje Miroslav Stojanović.
