To se navodi u pismu zamenika šefa kabineta predsednika Rusije Dmitrija Kozaka objavljenog u medijima a čiju je autentičnost potvrdio novinarima i sam Kozak.
„Nadam se konstruktivnom, otvorenom i poštenom razmatranju nacrta rešenja koja su na pregovaračkom stolu a odnose se na tekuće primirje i strateška pitanja realizacije Minskih sporazuma u najskorije vreme (do 27. aprila)“, navodi se u pismu.
On je novinarima rekao i da se konflikt u Donbasu ne može rešiti bez direktnog dogovora između Kijeva i samoproglašenih republika DNR i LNR, ali je Kijev usmeren na to da izbegne dijalog da Donjeckom i Luganskom umesto na uspostavljanje mira u Donbasu.
„Napori nisu usmereni na uspostavljanje mira već na izbegavanje direktnog dijaloga i bilo kakvih kontakata sa predstavnicima Donjecka i Luganska. A dijalog realno postoji. Svi razgovori u okviru Kontakt grupe i njenih podgrupa su 99 odsto razgovori predstavnika Ukrajine i Donbasa. Radi se samo o tome da se stvara slika o odsustvu takvog dijaloga zbog radikalno nastrojenih političkih snaga u Ukrajini“, rekao je Kozak.
Francuska i Nemačka su uz Rusiju i Ukrajinu članice „normandijskog formata“ za rešavanje pitanja konflikta u Donbasu.
Sukob na istoku Ukrajine
Sukob u Donbasu traje već sedam godina, u borbama je stradalo više od 13 hiljada ljudi. O rešavanju situacije razgovara se na sastancima kontakt grupe u Minsku. Strane su usvojile nekoliko dokumenata usmerenih na rešavanje sukoba, ali se razmena vatre nastavlja.
Od 27. jula prošle godine na snazi su i dodatne mere za obezbeđivanje primirja. Ove mere podrazumevaju potpunu zabranu pucanja, razmeštanja naoružanja u naseljima i u njihovoj blizini, ofanzivnih i izviđačko-diverzantskih akcija. Osim toga, predviđena je disciplinska odgovornost za kršenje prekida vatre. Naredbe o prekidu vatre koje sadrže mere za njegovo održavanje moraju biti na snazi sve dok se sukob ne reši u potpunosti.
Međutim, od kraja februara u regionu su počele da se povećavaju tenzije: OEBS izveštava o značajnom povećanju broja kršenja prekida vatre, a ustanici navode da Oružane snage Ukrajine u granatiranju koriste artiljeriju. U napadu ukrajinskog drona na selo Aleksandrovsko 3. aprila, poginulo je jedno dete. Samoproglašene republike smatraju da Kijev priprema ofanzivu velikih razmera.
U Moskvi su trenutnu situaciju nazvali opasnom, jer bi na istoku Ukrajine ponovo mogao da se razbukta građanski rat. Kako je primetio portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov, Rusija u ovim uslovima preduzima mere da osigura svoju bezbednost. On je dodao da kretanje trupa na teritoriji zemlje ne bi smelo nikoga da uznemirava, jer Moskva nikome ne predstavlja pretnju.
Pročitajte još:
- Samoubistvo države: Šta čeka Kijev ako krene na Donbas
- „Kijev želi da sahrani Minske sporazume“: Počeo sastanak Putina i Lukašenka
