Na važnost povezivanja regiona koje će podići i njegove ekonomske perspektive ukazao je i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije Tomislav Momirović na zajedničkoj konferenciji za novinare u Beogradu sa kolegom iz Crne Gore Mladenom Bojanićem.
Podsećajući da je Srbija i pokrenula inicijativu „mini Šengen“, Momirović je ukazao na to da osnova regionalne politike treba da se odnosi upravo na slobodan protok robe i ljudi.
Strateško povezivanje Srbije i Crne Gore
Crnogorski ministar za kapitalne investicije je istakao da je dogovoren zajednički timski rad na definisanju konkretnih tačaka budućeg auto-puta na granici Boljare, o čemu treba da bude potpisan i sporazum. Najavio je i da će se, radi efikasnijeg prelaska granice, raditi na tome da tu postoji samo jedan granični prelaz.
Nikolić za Sputnjik kaže da je nesporan značaj auto-puta.
„Budući da će Srbija relativno skoro završiti deonicu do Požege, onda ostaje još 107 kilometara do granice, odnosno do Boljara sa crnogorske strane. Crnogorcima ostaje nešto više od 50 kilometara posle otvaranja te prioritetne deonice od Smokovca do Mateševa koje se nalazi između Kolašina i Andrijevice“, podseća naš sagovornik.
Prema ranijim najavama zvaničnika, put od Preljine do Požege trebalo bi da bude završen do januara naredne godine, a potom bi počeo rad na toj završnoj deonici preko Ivanjice i Pešteri do Boljara na crnogorskoj strani granice. Ta deonica duga je 107 kilometara, a procenjena vrednost radova je oko milijardu i po evra.
Svako svoje finansira
U Crnoj Gori pak računaju da će ove godine biti završena deonica od Podgorice do Kolašina, odnosno od Smokovca do Mateševa, duga 41 kilometar, ali veoma zahtevna sa 45 mostova i vijadukta i 32 tunela, koja je u najvećoj meri već završena. Od Mateševa do Boljara ostaje da se izgradi još oko 70 kilometara, precizirao je Bojanić koji je najavio da je u Beograd došao sa idejom da se završetak auto-puta radi zajedničkim snagama, što bi podrazumevalo i zajedničko konkurisanje za sredstva.
Nikolić, međutim, pod saradnjom i zajedničkim radom, pre svega podrazumeva potvrdu trase i mesta susretanja pogodnog za obe strane, o čemu je, kako smatra, potvrđen dogovor.
„Druga važna stvar je vezana za dinamiku radova. To se, međutim, nikako ne odnosi na finansiranje. Obe zemlje finansiraju svoj deo puta i tu nema ništa sporno. Budući da je teren nadalje dosta brdovit, odnosno planinski, to je skup poduhvat, ali on ima svoje opravdanje u povezivanju dve države i na kraju krajeva, povezivanju srpskog naroda u obe države, tako da ga možemo smatrati strateški važnim za našu zemlju“, podvlači on.
Češće u Crnu Goru nego u Grčku
Po oceni ovog ekonomiste auto-put ima i značaj ekonomskog povezivanja. On podseća da je Srbija veliki izvoznik robe u Crnu Goru, mada podvlači da je u tom pogledu ipak ključna železnica.
„Mislim da je ekonomski Crna Gora više zainteresovana za izgradnju auto-puta zbog usluga gde je ona u suficitu . Pre svega reč je o turističkim uslugama i otvaranje tog puta bi srpskim turistima koji su ubedljivo najbrojniji turisti na crnogorskom primorju, olakšalo dolazak u Crnu Goru. Oni bi samim tim češće optirali da dođu u Crnu Goru nego u neke druge države koje su im danas u ponudi, kao što je Grčka“, ocenio je Nikolić.
On napominje da će deo auto-puta od Požege do granice, koji će ići preko Ivanjice i Pešteri povezati mnogo manje nastanjen deo Srbije, nego što bi to bilo u slučaju da on ide preko Užica, Zlatibora, Prijepolja, što bi bilo frekventnije i isplativije, ali i ukazuje na prednost utvrđene trase.
„Ta trasa je kraća za 80 kilometara od one koja bi išla preko Zlatibora i to je ključna prednost. A 80 kilometara auto-puta je milijardu evra. Ta trasa jeste zahtevna, ali je kraća i to je motivisalo i jedne i druge da idu tom trasom“, kaže Nikolić.
Poenta je, kako kaže, u brzini, da na more iz Beograda stignete za pet sati.
Pročitajte i:
