Poslednjih nedelja 94 Sirijca je obavešteno da će im u Danskoj biti oduzeta boravišna dozvola. Očekuje se da će mnogi drugi dobiti istu poruku u budućnosti.
„U mnogim mestima u Siriji još uvek postoji građanski rat, ali postoje delovi zemlje u kojima je situacija drugačija“, rekao je danski ministar spoljnih poslova za list „Politiken“.
Danske vlasti smatraju da su ta područja, uključujući i gradsko područje oko Damaska, bezbedna.
Kofod je objasnio da će izbeglice koje se dobrovoljno vrate dobiti novčanu podršku i na taj način izbeći prisilnu deportaciju. Iznos koji su izbeglice do sada primile dobrovoljnim odlaskom kretao se između 16.000 i 32.000 dolara.
Prema rečima Kofoda, ideja je da će Sirijci koji se vrate u svoju domovinu pomoći u obnovi zemlje. Njegovo lično uverenje je da bi to na kraju moglo da rezultira „odustajanjem“ predsednika Sirije Bašara al Asada.
Međutim, planovi za oduzimanje dozvola za privremeni boravak sirijskim izbeglicama naišli su na protivljenje i kritike Visokog komesarijata UN-a za izbeglice (UNHCR), koji insistira na tome da područja povratka nisu dovoljno bezbedna:
„Povratak pretpostavlja da su uslovi stalno stabilni. To ne možemo videti nigde u Siriji”, rekla je portparolka UNHCR-a u Danskoj Elizabet Haslund za list „Information“.
Haslund je izrazila zabrinutost zbog, kako je kazala, jasne promene u danskoj migrantskoj politici kada vlasti teže da preispituju osnovu za dozvolu privremenog boravka češće nego ranije.
Potez Danske izazvao je slične primedbe Amnesti internešenala, koji je naglasio da Sirijci koji se vraćaju mogu biti u opasnosti od ozbiljnih kršenja ljudskih prava.
Međutim, pretnja prisilnom deportacijom još nije sprovedena u delo, jer Danska trenutno nema nikakav sporazum sa sirijskim vlastima.
Danska je trenutno dom za 35.000 Sirijaca, od kojih je većina stigla u protekloj deceniji tokom sukoba u Siriji, koji je prema podacima UN-a doveo do 6,6 miliona raseljenih.
