Na pitanje novinara da prokomentariše svoju izjavu da Rusija neće biti ravnodušna prema stanovnicima jugoistoka Ukrajine koji govore ruski, portparol je rekao sledeće:
„Rusija generalno smatra da je važno da brine o interesima ljudi koji govore ruski jezik širom sveta. A što se tiče ljudi kojima je ruski maternji jezik a žive u dve samoproglašene republike – posebno, jer upravo njih ne prihvata sopstvena država“, istakao je Peskov.
Takođe je dodao da je građanski rat u Ukrajini „velika tragedija za susednu Ukrajinu, za nas i Evropu u celini“.
Peskov je ranije ponovio da Moskva nije strana u sukobu u Ukrajini i da ne prihvata mogućnost rata u njoj, ali da neće ostati ravnodušna prema sudbini ruskojezičnih ljudi koji tamo žive.
Ukrajinske vlasti su u aprilu 2014. pokrenule vojnu operaciju protiv samoproglašenih Donjecke i Luganske narodne republike, koje su proglasile nezavisnost nakon državnog prevrata u Ukrajini u februaru 2014. godine. Pitanje rešavanja situacije u Donbasu razmatraju se, između ostalog, na sastancima kontakt grupe u Minsku, koja je od septembra 2014. usvojila tri dokumenta koja regulišu korake za deeskalaciju sukoba.
Sveobuhvatni prekid vatre u Donbasu stupio je na snagu 27. julu prošle godine. Ove mere podrazumevaju potpunu zabranu pucanja, razmeštanja naoružanja u naseljima i u njihovoj blizini, ofanzivnih i izviđačko-diverzantskih akcija. Osim toga, predviđena je disciplinska odgovornost za kršenje prekida vatre. Naredbe o prekidu vatre koje sadrže mere za njegovo održavanje moraju biti na snazi sve dok se sukob ne reši u potpunosti. Međutim, od februara 2021. situacija u Donbasu ponovo je počela da se pogoršava.
Pročitajte još:
