Ustavni sud Srbije usvojio je 4. marta ove godine ustavnu žalbu žene žrtve trgovine ljudima, koja je u vreme izvršenja tog dela bila maloletna. Sud je tom prilikom doneo odluku da su žrtvi povređena prava na zabranu trgovine ljudima i suđenje u razumnom roku, oba zajamčena Ustavom.
Prema mišljenju Ustavnog suda, u ovom slučaju Više javno tužilaštvo u Beogradu i Viši sud u Beogradu nisu ispunili svoje obaveze u procesu u odnosu na zabranu svih oblika trgovine ljudima, tj. nisu uspeli da sprovedu delotvoran i pravičan postupak, koji bi kao rezultat imao donošenje relevantne sudske presude.
Pobeda za žrtve trgovine ljudima
Ustavni sud je u pomenutom slučaju konstatovao da je trgovina ljudima moderan vid ropstva i da je suprotna principu humanosti, da vređa ljudsko dostojanstvo i fundamentalne vrednosti na kojima počiva civilizovano demokratsko društvo.
Iz NVO „Astra“ koja je posvećena iskorenjivanju trgovine ljudima, a čija je pomenuta žrtva klijent, ističu značaj ove odluke koji se ogleda u tome da trgovina ljudima ne može da se svede samo na krivičnopravni aspekt, već da ona ima i ustavnopravni karakter s ciljem zaštite žrtava trgovine ljudima.
„Značaj je višestruk, jer je ovo presedan. Bitan je iz dva aspekta. Prvo iz perspektive žrtava koje su doživele sličan tretman u okviru sudskih postupaka, da mogu da podnose žalbe i da sada imaju konkretan primer na koji mogu da se pozovu, a takođe da mogu da se nadaju da će njihove žalbe biti usvojene. Druga stvar je da je ovo dobar primer donosiocima odluka u sudovima da dosledno treba da sprovode Zakon, ne samo u skladu s zakonskim okvirom koji je propisan za delo trgovine ljudima, već i u skladu sa zakonskim okvirom koji garantuje prava žrtvama trgovine ljudima“, ističe menadžerka za komunikacije NVO „Astra“ Hristina Piskulidis.
Sud je istakao da u pomenutom slučaju nijedan novčani iznos ne može da kompenzuje povrede ljudskih prava koje je žrtva pretrpela, ali je ipak utvrdio naknadu nematerijalne štete u iznosu od 5.800 evra, iz kase Ministarstva pravde.
Propusti u procesu
Prilikom donošenja odluke, sud je imao u vidu odredbe Ustava i propisa Srbije, međunarodnih ugovora, stavove i praksu Evropskog suda za ljudska prava, kao i stavove međunarodnih nadzornih tela.
Ustavni sud je utvrdio da tokom postupka žrtvi nije pružena nijedna mera zaštite i pomoći, da vođenje postupka nije bilo prilagođeno nalazu sudskog veštaka u kom je konstatovano stanje traumatizovanosti žrtve, da nije odgovoreno za zahtev za dobijanje statusa posebno osetljivog svedoka niti na zahtev u odnosu na metod ispitivanja žrtve kao svedoka, što je dovelo do sekundarne viktimizacije oštećene.
Zbog svega toga, Ustavni sud je konstatovao da su obaveze države prema žrtvi trgovine ljudima – povređene.
Takođe, Ustavni sud je utvrdio i da je tokom postupka povređen smisao mehanizma oportuniteta, kao i da je došlo do pogrešne primene procesnih pravila, te je zaključio da za krivično delo trgovina ljudima postupak mora da se vodi temeljnim razmatranjem svih konstitutivnih elemenata i raspoloživih dokaza do donošenja odluke suda.
„Vidimo da je došlo do preinačenja dela trgovine ljudima u lakše krivično delo posredovanja u vršenju prostitucije, a to, prosto, nije moguće, niti je po Zakonu, s obzirom na to da posredovanje u vršenju prostitucije podrazumeva pristanak žrtve, a pošto se radi o maloletnoj osobi taj pristanak je nevažeći. Osoba koja je mlađa od 18 godina ne može da donese takvu odluku i uvek je u pitanju prinuda ili prisila. Olakšice koje je počinilac na ovaj način dobio izvršene su na uštrb prava žrtve“, predočava Hristina Piskulidis.
Prekvalifikacija – samo jedan od problema
Prekvalifikacija težeg krivičnog dela trgovine ljudima, za koje je zaprećena kazna od tri do 12 godina zatvora, u lakše krivično delo posredovanje u vršenju prostitucije, za koje kazna iznosi od nekoliko meseci do tri godine robije, samo je jedan od glavnih propusta u sudkoj praksi u slučajevima trgovine ljudima:
„’Astra‘ se već 11 godina bavi analizom sudske prakse za krivično delo trgovine ljudima i slična krivična dela. Do sada su samo tri žrtve trgovine uspele da u parničnom postupku dobiju pravo na obeštećenje, odnosno naknadu, a samo je u jednom slučaju ona bila isplaćena. Postoji još jedan problem koji se tiče kompenzacije. Mi se trudimo i zagovaramo, a i naš Zakon nam to dozvoljava, da se imovinsko-pravni zahtevi rešavaju u okviru krivičnog postupka, odnosno dok žrtva još uvek ima tretman žrtve. U većini slučajeva, ona se upućuje na parnični postupak, tj. ona treba da bude ta koja će da pokrene tužbu, čime umesto žrtve postaje tužilac. Ako se sudski postupak ne reši u njenu korist, a sudski postupci su skupi, ona je ta koja snosi troškove čitavog procesa. Što se tiče prava na privatnost, s obzirom na to da je u sudskim procesima vezanim za krivično delo trgovina ljudima veliki broj maloletnih lica, u samo malom broju slučajeva oni imaju mogućnost da dobiju status posebno osetljivog svedoka i na taj način budu zaštićeni od direktnog sučeljavanja s počiniocem tokom sudskog procesa“, napominje Hristina Piskulidis.
Prema podacima Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima iz 2020. godine, u Srbiji je zvanično identifikovano 57 žrtava trgovine ljudima, od kojih 60 odsto čine žene. Među njima je i 24 dece, 15 devojčica i devet dečaka, koji su ujedno i žrtve seksualne eksploatacije i prinuda na prošnju i vršenje krivičnih dela. Skoro sve žrtve su srpskog porekla.
Pročitajte još:
