Levičarska ekološka partija Narodno zajedništvo (Inuit Ataqatigiit, IA) osvojila je najveći broj glasova, 37 odsto i imaće 12 od 31 mesta u grenlandskoj skupštini.
Ova partija zalaže se za moratorijum na otvaranje rudnika Kvanefjeld, koji se smatra najvećim depozitom uranijuma na svetu. Taj projekat vodi kompanija „Grenland minerals“, koja je registrovana u Australiji, a vlasnici su joj iz Kine. Otvaranje rudnika uranijuma mogao bi Grenlandu da omogući ulazak na svetsko tržište retkih metala, ekonomsku samodovoljnost koja je uslov za potpunu nezavisnost od Danske, pa i izvestan geopolitički uticaj.
Međutim, pobeda partije koja se protivi otvaranju ovog rudnika, dovela je u pitanje te planove, objavio je Danski radio.
IA je na izborima iza sebe ostavila do sada vladajuću socijaldemokratsku partiju Siumut, koja je osvojila 30 odsto glasova i 10 mesta u parlamentu, a bila je zagovornik otvaranja rudnika uranijuma.
Ukoliko IA napravi koaliciju sa partijom Nalerak, koja se takođe protivi projektu rudnika, imaće većinu sa 16 glasova u parlamentu.
Upravo je otvaranje rudnika uranijuma bilo jedno od najvažnijih izbornih pitanja, a u toku je i javna rasprava na Grenlandu o tom projektu.
Nalazište Kvanefjeld na jugu Grenlanda, smatra se jednim od najbogatijih depozita uranijuma, ali i 17 retkih metala koji se koriste u modernoj industriji, od proizvodnje mobilnih telefona, električnih automobila, do industrije oružja.
Protivnici otvaranja rudnika tvrde da bi on doneo ogromne ekološke rizike za Grenland, koji ima oko 56.000 stanovnika i deo je Danske, uključujući čak i radioaktivni otpad.
Pobednička partija zagovara i potpisivanje Pariskog klimatskog protokola, a upravo se otvaranje rudnika uranijuma smatra glavnim razlogom zašto to nije učinjeno do sada.
Iako IA, kao i druge grenlandske partije, uključujući i Siumut, zagovara moguću nezavisnost Grenlanda od Danske, kome se ne protivi ni Kopenhagen, i ona bi mogla da bude dovedena u pitanje. Da bi Grenland bio nezavisna država, potrebna mu je jaka ekonomija i ekonomska nezavisnost, što bi mu otvaranje rudnika omogućilo. Međutim, ako planovi za rudnik budu stopirani, upitno je da li bi grenlandska ekonomija mogla da izdrži nezavisnost.
Danska trenutno Grenlandu daje 600 miliona dolara godišnje, što je dve trećine budžeta ove autonomne teritorije i oko četvrtine ukupnog BDP-a.
Grenlandski političari istakli su neophodnost da se ekonomija najvećeg svetskog ostrva razvija i razgranava, budući da trenutno, osim od danskih doznaka, zavisi gotovo isključivo od ribarstva i turizma. Prethodna istraživanja javnog mnenja pokazala su da je jasna većina za nezavisnost Grenlanda od Danske, ali joj se protivi ako bi to uticalo na životni standard.
Pročitajte još:
- Grenland se topi, nivo okeana može porasti do pogubnih razmera – 2050. prelomna za spas
- Amerika sipa milione u Grenland: Suzbiti aktivnost Rusije i Kine na Arktiku
- Tramp želi da kupi Grenland
