„Mislim da to dopire svesti sve većeg i većeg broja ljudi, uključujući i one koji nose relevantne odluke. Ne bi me začudilo i bio bih veoma srećan kada bi ova biblioteka bila otvorena“, rekao je Vladimir Pištalo za Sputnjik.
On je dodao da bi najsrećniji bio kada bi biblioteka bila urađena u maniru starog zdanja, možda uz neke postmodernističke intervencije.
„Stara biblioteka bila je jedna veoma lepa dvospratnica u arhitektonskom maniru vremena kada je rađena. Taj projekat nije ne znam koliko skup“, uveren je Pištalo.
Prema njegovoj oceni, na mestu na kojem je nekada bila nacionalna biblioteka, najviše smisla ima izgraditi upravo biblioteku, u kojoj, naravno, može biti i memorijalno obeležje stradanja kroz koje je ova ustanova kulture prošla u nacističkom bombardovanju.
„I sećanje, mišljenje o knjigama jesu knjige. Ne znam ko je rekao da ako ne možete da čitate knjige, ili nemate vremena, treba bar da ih pomilujete. Makar u mislima. Ja sam uvek verovao u ozbiljan odnos prema knjizi, da čovek treba da čita s belom košuljom i kravatom – simbolički, naravno. Može da čita i neobrijan i u pidžami, ali da ima simboličnu belu košulju i kravatu u duhu dok čita“, rekao je Pištalo.
Tokom današnjeg obeležavanja Dana sećanja na stradanje Narodne biblioteke 6. aprila 1941. godine Pištalo je istakao da je čovečanstvo tokom cele istorije osećalo neutaženu žeđ za čitanjem, o čemu svedoči i činjenica da je Biblija u srednjem veku koštala koliko i kuća.
„Zamislite koliko je u ovoj izgoreloj biblioteci bilo istina, univerzalnih i onih koje se odnose na nas. Nova zgrada Narodne biblioteke na Vračaru otvorena je 6. aprila 1973. Povodom obnove Andre Malro nam je poklonio rukopis svoje knjige o Pikasu. Tom prilikom je napisao: U sudbini biblioteke vidim sudbinu naroda kome su kultura i sloboda jednaki“, naveo je Pištalo.