Kako je izjavio portalu „LB.ua“ pres sekretar ministarstva Oleg Nikolenko, ovi sporazumi detaljno regulišu uslove prisustva ruskih brodova na Krimu i ukazuju na neprihvatljivost kršenja suvereniteta i zakonodavstva Ukrajine.
„Kršenje odredbi sporazuma pruža nam dodatne argumente o mogućem razmatranju, na međunarodnim sudovima, pitanja zbog kojih bi Rusija odgovarala i kompenzovala gubitke zbog okupacije Krima“, naveo je on.
Ministarstvo spoljnih poslova se još 2014. godine zalagalo za očuvanje Harkovskih sporazuma i za sedam godina konflikta se ništa nije promenilo, dodao je Nikolenko.
Ranije je Savet za nacionalnu bezbednost i odbranu (SNBO) naložio Službi bezbednosti Ukrajine da proveri okolnosti ratifikacije Harkovskih sporazuma. Prema rečima sekretara SNBO-a Alekseja Danilova, protiv poslanika koji su glasali po ovom pitanju mogu se pokrenuti krivični postupci po članu „veleidaja“.
Kasnije su dva predstavnika partije „Sluga naroda“ podneli Vrhovnoj radi zakon o otkazivanju sporazuma. U Državnom birou za istrage Ukrajine su rekli da je bivši bivšeg premijera Mikolu Azarov obavešten o sumnji za veleizdaju zbog potpisivanja Harkovskih sporazuma, ali on to negira.
Predsednici Rusije i Ukrajine su 2010. godine potpisali Harkovske sporazume o produženju zakupa baza za brodove Crnomorske flote na Krimu na 25 godina od 2017. godine. Nakon povratka Krima 2014. godine u sastav Rusije, ruska strana najavila je raskid sva četiri sporazuma.
Pročitajte još:
