Amblem srpskog jezika - Čovek koji je razrešavao sve naše jezičke nedoumice
Jedan od najistaknutijih srpskih lingvista i filologa, akademik Ivan Klajn, preminuo je 31. marta u Beogradu, u 85. godini.
Pored romanistike, područje rada akademika Klajna bili su normativna gramatika i standardizacija savremenog srpskog jezika. Bavio se i jezičkom komparativistikom i bio je odličan znalac stranih jezika, romanskih i engleskog.
Aleksandar Milanović posebno ističe duhovitost s kojom je Ivan Klajn pristupao našim svakodnevnim jezičkim nedaćama.
„Bila je to suptilna duhovitost, ponekad montipajtonovska, ponekad čista srpska, a uticala je na to da postane zaista neka vrsta amblema“, kaže Milovanović.
I njegov kolega Miloš Kovačević, takođe profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, ističe da je Ivan Klajn bio amblem.
„Srpski jezik se u većem delu srpskog naroda predstavljao kroz Klajna. Oni i nisu znali šta je srpski jezik mimo onoga što je Klajn pisao. Zato se on mogao pohvaliti za života da ga podjednako čitaju i učenici u osnovnoj i u srednjoj školi, i studenti, i stručnjaci. Malo ko je u srpskoj lingvistici tim obrnutim putem od nauke došao do takvog autoriteta kakav je imao i bio Ivan Klajn“, ističe Miloš Kovačević.
Klajn je, prema njegovim rečima, bio vrlo ozbiljan u razgovorima, a njegova duhovitost dolazila je do izražaja najčešće u jezičkim temama.
„Bio je vrlo dobar sagovornik. Retko ko je imao olovku kao on. U srpskoj kulturi dva su čoveka večito imala olovku pri ruci – Momo Kapor koji je svaku anegdotu pisao čim bi je čuo za stolom i Ivan Klajn koji bi beležio čim bi čuo nešto što mu zapara uši ili nešto što bi moglo biti pozitivno da se propagira u samoj jezičkoj normi. Bio je normativista širokih evropskih shvatanja“, naglašava Miloš Kovačević.
Fantastični borac za jezičku kulturu
Aleksandar Milovanović podseća da je Klajn s jedne strane bio „fantastični propagator jezičke norme“ i „fantastični borac za jezičku kulturu“, koji je pokrenuo i časopis „Jezik danas“ pri Matici srpskoj, posle Pavla Ivića bio drugi predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika i čovek koji je u mnogim našim glasilima imao povlašćenu poziciju.
„S druge strane moramo ga pamtiti i kao velikog leksikografa – njegov Srpsko-italijanski rečnik je nesumnjivo najbolji rečnik te vrste kod nas. Za njega je dobio najprestižnije nagrade. Tu je i Rečnik stranih reči, kao i 'Velika sinteza' o pravilima tvorbe reči u srpskom jeziku“, napominje Milanović.
Naš sagovornik ističe da je prvi put u srbistici celokupno znanje o tvorbi reči u srpskom jeziku u udžbeničkoj formi predstavljeno upravo delovanjem Ivana Klajna.
„Kad čujete da je objavio je 18 knjiga, ko zna još koliko hiljada priloga o srpskome jeziku, vi shvatite da će Klajn nesumnjivo imati veoma zasluženo visoko mesto u istoriji srpske lingvistike“, kaže Aleksandar Milanović.
Lingvista koji je pisao za narod i o narodu
Profesor Filološkog fakulteta u Beogradu Miloš Kovačević ističe da lingvisti postaju opštepoznati onog trenutka kada počnu da pišu za narod i da pišu o narodu.
„Ivan Klajn je ceo svoj vek posvetio pisanju jezičkih nedoumica, odnosno jezičkim sitnicama. Ali, to nisu jezičke sitnice, to su zapravo krupnice, u pravom smislu. Jer, ukoliko jednom dozvolite da nešto od tih jezičkih sitnica probije sistem, sistem otvara mesto i za sve druge rogobatnosti i za rušenje jezičkog sistema. Klajn, koji je u duši bio strukturalista, donosio je takve preporuke koje su se lako prihvatale zato što su bile utemeljene“, kaže Kovačević.
On dodaje da je Klajn jezička pravila umesto obrazloženjima objašnjavao pričicama o jeziku koje su „prijanjale za uvo“.
„Rešenje problema ste saznavali po nekoj anegdoti koju bi on smislio, a da biste jednostavno govorili o jeziku i jezičkim stvarima, vi morate te stvari odlično znati. A on je to govorio kao da priča deci. Svi smo mi deca u toj njegovoj viziji samoga jezika“, zaključuje Kovačević.
