Piksi je našao način da Srbija iskoristi „100 miliona“

Vezista ponikao u Vojvodini je prokrčio svoj put do vrha svetskog fudbala i očekivalo se da postane „instant lider“ srpske reprezentacije, iako je prolazio kroz „dečje bolesti“ i nije uspevao da igre iz Lacija pretoči u nacionalni tim.

Godine su prošle pune muka, čini se, za sjajnog fudbalera, godine u kojima su selektori pokušavali da pronađu način da iskoriste njegove kvalitete, često ga pomerajući na mesta na kojima nije navikao da igra, dodeljujući mu uloge nekompatibilne sa njegovim potencijalom.

Slavoljub Muslin, čovek koji je odveo Srbiju na Svetsko prvenstvo u Rusiji 2018. godine nije vodio srpski tim na tom takmičenju, kako se pričalo, i zbog toga što Milinković-Savić kod njega nije imao veću ulogu.

Njegov naslednik, Mladen Krstajić, nije dorastao tom poslu, pokušao je na silu da ugura Sergeja u tim, poremetio je hemiju ekipe i doživeo debakl, te učinio medveđu uslugu mladom fudbaleru oko koga se stvorila još veća fama.

Nije Sergej defanzivni vezista, nije ni fudbaler koji može da bude usamnjeni kreator igre, niti mu je brzina koraka glavna odlika za posao „povučenog“ napadača, ali je sledeći selektor Ljubiša Tumbaković uspeo da iskoristi deo potencijala sjajnog driblera, dodavača i momka briljantne vizije terena.

Iskusni stručnjak mu je namenio ulogu džokera, to se najbolje videlo u utakmici protiv Norveške, u polufinalu baraža za plasman na Evropsko prvenstvo, međutim duel sa Škotskom u finalu je dokazao da Sergej i dalje nema pravo zaduženje u srpskom timu.

Tumbaković je čak u svom izveštaju napisao da je nemoguće da se Sergej i Dušan Tadić, najbolji fudbaler tima, istovremenu nađu na terenu, zbog sličnih automatizama kretanja, ponašanja, navika, što je i imalo smisla, imajući u vidu taktički pristup, sada već bivšeg selektora.

Promena na klupi je značila i novi život za Sergeja, novi šef stručnog štaba srpskog tima Dragan Stojković, zajedno sa svojim saigračima, savršeno je skenirao šta Milinković-Savić može, a šta ne može i konačno ga je postavio na pravo radno mesto.

Sergej u svom Laciju igra na poziciji centralnog veziste usmerenog ka desnoj strani, odakle može da diriguje igrom, pronalazi rupe u odbrani rivala dugim loptama i da jednostavnim kretnjama pravi velike promene u defanzivnoj postavci rivala.

Sa druge strane, svojom pojavom, visinom, dugim nogama i sjajnom igrom glavom može aktivno da učestvuje u razgradnji napada rivala, što je kvalitet koji gubi kada je pozicioniran nešto bliže golu protivnika.

​Na to je Sergej navikao, sa tim zadacima se suočava na nedeljnom nivou i obavlja ih na vrhunski način, a Piksi je to samo „prepisao“ i dobio je rezultat – Sergej je prvi put u reprezentativnoj karijeri pokazao da za njega ima mesta i u startnoj postavi, kako u duelu sa Portugalijom, tako i u meču protiv Azerbejdžana.

Niti je Sergej setao Tadiću, niti Tadić Sergeju, svako je znao šta treba da radi, a rezultat je tu – Srbija iz prve tri utakmice kvalifikacija za Svetsko prvenstvo ima sedam osvojenih bodova i aktivnu borbu za prvo mesto, sa favoritom grupe, aktuelnim šampionom Evrope, Portugalijom.

Uz sve to, Milinković-Savić je briljantnom asistencijom Aleksandru Mitroviću obezbedio prostor da postigne drugi gol u Azerbejdžanu, te donese pobedu srpskom timu protiv veoma neugodnog rivala.

​Lakoćom pokreta je podsetio na svoju neverovatnu reakciju protiv Norveške, kada je prelepim lobom, „slabijom levom nogom“, demonstrirao magiju dodira koju poseduje, što može da bude veliko oružje Srbije na putu ka Svetskom prvenstvu.

Kako na sve to gleda Rade Bogdanović, nekadašnji reprezentativac, pogledajte u specijalnoj emisiji Miljanov korner posvećenoj nacionalnom timu Srbije.

► Rusija je propustila priliku da „preskoči“ Hrvate – i setila se debakla protiv Srbije

► Doktor za golove – Aleksandar Mitrović! /video/