Bog, lopta i Srbija — sve što treba jednom dečaku iz naroda da zaplače od sreće

Bog – lopta i Srbija bili su sve što je potrebno jednom dečaku iz naroda da isto veče zaplače od sreće, a svega četiri i po meseca pre toga plakao je, ali od tuge!

Do tada, nebrojano puta heroj Srbije omanuo je „s kreča“, kada je bilo najvažnije u finalu baraža protiv Škota za odlazak na Evropsko prvenstvo.

Namestilo se da baš on promaši u penal lutriji, što ga je raznelo, slomilo na emotivnom i psihološkom planu...

Povlačenje u duboku ilegalu, puštena brada, tri neprospavane noći i pominjanje Boga u razgovoru za Sputnjik.

„Spremaš se da postaneš heroj kada izlaziš na teren, uzimaš loptu da izvedeš penal, a dogodi se suprotno. Ali, neka sam ja promašio, ako je neko morao da bude tragičar i promaši, neka sam to bio ja. Bog je imao druge planove“, poručio je Mitrović nedavno u opširnom intervjuu za Sputnjik.

I? Nije pogrešio kada je pominjao svevišnjeg i druge planove... Posle samo dve utakmice na novom početku Srbije predvođene novim selektorom Draganom Stojkovićem Piksijem, Mitrović je eksplodirao! Ponovo je onaj stari i teroriše protivničke odbrane, golmane i mreže.

Tri gola u dva meča - sa Republikom Irskom (dva pogotka) i Portugalijom (jedan) bila su dovoljna da obori rekord Stjepana Bobeka i osami se na vrhu večne liste najboljih strelaca nacionalnog tima sa 39 pogodaka.

Brzo je Bog pokazao 26-godišnjem momku rođenom u Smederevu kakve zapravo planove ima za njega.

Jer, Mitar je rođeni borac, heroj, gine u svakom meču za Srbiju otkako je debitovao u Briselu 7. juna 2013. godine u porazu od Belgije 2:1.

Iako u tom trenutku izuzetno mlad, svega 19 godina, vrućeg temperamenta i „lude glave“, upadljive kratke frizure s plavim pečatima, nije mu  dugo trebalo da skrene pažnju javnosti i umećem na terenu.

Prvenac je postigao u velikom derbiju sa ljutim rivalom Hrvatskom 6. septembra 2013. godine, u meču koji je okončan bez pobednika 1:1, a obeležio ga je između ostalog i krvnički start Josipa Džoa Šimunića nad Miralemom Sulejmanijem „nagrađen“ direktnim crvenim kartonom.

Interesantno, pravdu na pomenutom dvoboju dve reprezentacije koje su nekada činili jednu državu i jedan tim, delio je Feliks Brih, koji će kasnije biti u centru pažnje i načiniće ogromnu nepravdu prema Srbiji i Aleksandru Mitroviću.

Pogađate, reč je o Mundijalu u Rusiji 2018. godine kada nemački arbitar nije dosudio čist jedanaesterac nad Mitrogolom u utakmici Srbije i Švajcarske u grupnoj fazi.

Oboren je tada Mitrović rvačkim zahvatom, ne jednog, nego dvojice defanzivaca „sajdžija“, a izostala je reakcija i najstrožija kazna za Švajcarce, koja bi verovatno „orlove“ odvela u nokaut fazu SP, ovako su to bili Šaćiri, Džaka i ekipa...

Ali, ni tada nije klonuoo dečko iz naroda, koji je plakao od sreće 27. marta na travi Marakane, dok je davao izjavu posle remija sa Portugalijom (2:2) u drugom kolu kvalifikacija za Svetsko prvenstvo, pošto je posle 65 godina oborio rekord čuvenog Stjepana Bobeka.

​Kako je Mitrović sam poručio posle utakmice, dok su ga lomile emocije i suze same krenule, nije bio opterećen obaranjem rekorda.

„Nisam bio opterećen. Jednostavno, znao sam da ću da srušim rekord kad-tad. Ali taj osećaj kada je lopta ušla u gol je neverovatan... Mislim, stojim sad pred vama, dao sam gol, prolaze mi slike kroz glavu još iz detinjstva. Fenomenalan osećaj. Meni je reprezentacija i predstavljanje svoje zemlje najveća čast. Da srušim rekord koji je star 65 godina o kome sam sanjao kao dete...“, poručio je Aleksandar, dok je rukama trljao oči iz kojih su potekle istinske suze radosnice...

„Izvinite, ja obično nisam emotivan, ali stvarno... Fenomenalan trenutak za mene. Stojim ovde ispred svoje porodice, od koje večeras nema ponosnije i časnije“, rekao je heroj i novi rekorder Srbije po broju golova Mitrović.

​Jasno je da je internet ekspresno bio zatrpan tekstovima o Mitroviću, baš kao i društvene mreže, a da mu se telefon usijao od poruka i poziva zbog čestitki.

Ni Britanci nisu ostali imuni na Mitrovićev rekord, kao ni njegov matični klub Fulam u kojem trenutno nezasluženo prolazi kroz težak period, jer mu menadžer Skot Parker ne pruža šansu, već „zver“ od napadača drži na klupi!

​Nekadašnji golgeter Partizana i Anderlehta mu je pokazao da opasno greši, malo mu nedostaje da dostigne brutalnu formu. Takođe, nije zaboravio da postiže golove, samo je uslov svih uslova da se nađe na travnatom terenu i da se veruje u njegove neosporne fudbalske i ljudske kvalitete.

A golovi? Oni će doći sami od sebe, jer Mitar je heroj, jedan od lidera i jedini koji se nalazi na vrhu večne liste najboljih strelaca Srbije sa 39 pogodaka.

Nema dileme da bi već utakmica sa Azerbejdžanom 30. marta mogla da doprinese poboljšanju rekorda momka iz Smedereva, koji je pre svega desetak godina u gradu Despota Đurađa na  Dunavu, bodrio Partizan, a sada je zlatnim slovima ispisao istoriju srpskog fudbala, i sve ono što je kao klinac sanjao.

Jer, to je Mitar, koji u svakom meču gine za dres s nacionalnim grbom, gladan golova i pobeda, a narod to ceni i poštuje i obožava ga.

​„Nema većeg Srbina od Mitrovića u reprezentaciji. Ne postoji igrač koji gra srčanije od njega“.

„Pravi Srbin, voli te nacija od svega srca“.

„E, ovako se igra za dres Srbije. Ti si lice pravog Srbina, Mitre cela Srbija te voli“, samo su neki od komentara na račun novog rekordera na društvenim mrežama.

Eh, da je Srbiji 11 Mitrovića na terenu, gde bi nam kraj bio. Ovako, uzdamo se i u ovog jednog da će nas odvesti na Svetsko prvenstvu u Kataru naredne godine, gde nam je po kvalitetu svakako i mesto. 

► Oglasio se sudija kojeg slavi Srbija – zbog Ronalda je napravio novu grešku!

► Vratio se penal protiv Švajcarske... Bravo, Srbijo, hvala sudijo!

► Piksi otkrio za Sputnjik ko menja Milenkovića, i kako se stiže do Katara