„Srebrenički mit izgrađen je na poželjno dirigovanoj interpretaciji jednog ratnog zločina koji može postati neka vrsta ’osnivačkog mita‘ bošnjačkog naroda, a koji je u svom najvećem obimu zakovan u predstavi o izvršenom genocidu“, navodi u razgovoru za portal „Srpske novine“ prof. Tanasković.
Govoreći o radu Nezavisne međunarodne komisije za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji u periodu 1992-1995. godine, Tanasković kaže da je upravo zbog toga „veoma važno i hrabro, ali i teško i rizično, no pre svega nužno da se pred međunarodnu javnost izađe sa jednim opsežnim materijalom zasnovanim isključivo na analizi činjenica, a koji će osnovano relativizovati i osporiti neke analize na kojima se zasniva teza o genocidu“.
„Ne mogu, naravno, u ovom trenutku ulaziti u sadržinu još neobelodanjenog ’Izveštaja’ Komisije za Srebrenicu, ali je suštinski bitno pokazati da –’haška istina’ nije Jevanđelje i da ne postoji nijedna ljudska istina, pa ni sudska, o kojoj se ne može raspravljati, preispitivati je u svetlu novih saznanja i donositi tačniji i potpuniji novi sudovi”, ističe Tanasković.
On naglašava da „tamna strana ove problematike leži u tome što zagovornici neprikosnovenosti, gotovo svetosti, ’haške istine’ žele da ’genocid u Srebrenici’ postave kao nešto što ima ne samo potvrđenu pravnu, već istovremeno i apsolutnu moralnu i istinonosnu dimenziju“.
„Pravnu u određenoj ravni svakako ima. Svi oni koji prihvataju odluke Haškog tribunala, sa tog aspekta i u tom obimu moraju uvažavati i poštovati odluke Suda za ratne zločine. Ne možete vi, recimo, bez obzira na to šta o ’haškoj istini‘ mislili, ako je neko pravosnažno osuđen na zatvorsku kaznu zbog učešća u ’genocidu u Srebrenici‘, njega pustiti iz zatvora dok ne odsluži kaznu ili se steknu uslovi da bude oslobođen njenog daljeg izdržavanja. Postoje i neke druge obaveze koje države imaju u pogledu saradnje sa Haškim sudom i njegovim institucionalnim tretmanom, što se, naravno, sve mora u pravnom smislu poštovati. Ali istraživački, a i moralno, u smislu traganja za konačnom istinom, sve mora biti otvoreno za raspravu“, kaže Tanasković.
Tanasković podseća da se danas iznova pišu „čitave knjige o Prvom i o Drugom svetskom ratu, iako mnogi misle da se o njima sve bitno odavno zna“.
„Danas se istražuje nacizam, istražuju se čak i ličnost i delovanje samog Adolfa Hitlera, bez obzira na to što u vezi sa njegovom ulogom u istoriji ne može biti mnogo kolebanja. Nikako ne želim da poredim notorni Hitlerov slučaj sa kontroverznim fenomenom Srebrenice, gde mnogo toga još nije rečeno, već samo da ukažem na to da se čak i takve, vrednosno i moralno potvrđene pojave i dalje naučno izučavaju i u pojedinostima preispituju“, ocjenjuje Tanasković.
On smatra da „tu nema kraja i ne treba da ga bude“.
„Strašno je kad pogledate neke novije svetske enciklopedije, u kojima je pohranjeno znanje za budućnost, pa u njima nađete kako se pominju Srbi kao ’izvršioci najvećeg genocida posle Drugog svetskog rata u Evropi’, tako da tamo sada prave društvo Nemcima, što očigledno nekim Nemcima, i ne samo Nemcima, i te kako odgovara. S time se ne smemo miriti. Našeg potomstva radi”, zaključuje Tanasković.
Opširnije o ovoj temi poslušajte u emisiji „Sputnjik intervju“ sa prof. Darkom Tanaskovićem – Ko je i zašto zataškavao istinu o srpskim žrtvama iz okoline Srebrenice?
