Unija poslodavaca Srbije u pismu upućenom premijerki Ani Brnabić je taksativno nabrojala predloge koji se odnose na oslobađanje od pojedinih poreskih obaveza, odnosno smanjenje nekih, kao i na ukidanje taksi za najugroženije sektore da, kako navode, ne bi došlo do njihovog bankrota.
Na pitanje može li se izvesti ta računica da li bi nas više koštalo da pomognemo najugroženije sektore, poput uslužnih delatnosti, ili bi finansijski i socijalno cena bila veća ako bi brojne firme propale i radna mesta bila izgubljena, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, Božo Drašković smatra da još ima prostora da država reaguje.
Za pomoć države još ima prostora
Jedan način intervencije je kad država to čini iz budžetskih prihoda ili zaduživanjem kako bi ublažila negativnre efekte na privredu i održivost pojedinih sektora.
„Drugi aspekt koji, nažalost, nije korišćen je da država interveniše poreskim oslobađanjem pojedinih grana, što je i predlog Unije poslodavaca, ali bi tu valjalo biti selektivan. To je sasvim moguće i sasvim je prihvatljivo. To znači da država ne preraspodeljuje novac, nego direktno oslobađa od fiskalnih i parafiskalnih nameta“, ističe Drašković.
Na taj način će, smatra on, država dati vazduha i prostora ekonomiji da opstane. Ovaj ekonomista, pri tom, insistira na selektivnosti.
„Svakako, zahtev za smanjenje ili oslobađanje od oporezivanja dobiti nije prihvatljiv. Ako neko ako ostvari dobit i u datim okolnostima treba da plaća porez. Međutim, ako vi smanjujete poreske zahvate na pojedinu vrstu robe i usluga, onda je to prihvatljivo“, smatra naš sagovornik.
Sagledati i parafiskalne namete
Predlog Unije poslodavaca da poreska stopa na dodatu vrednost bude smanjena sa 20 na 10 odsto za pojedine sekotre, on vidi kao prihvatljiv i moguć. Uz to, dodaje da treba sagledati i parafisklane namete gde takođe postoji prostor za pomoć privredi.
„Uzmite samo da su ekološkom taksom i taksom za korišćenje javnih dobara parafiskalno opterećeni svi bez razlike i to od malih preduzetnika do velikih preduzeća pa tako i ona koja nisu zagađivači životne sredine. Što bi bila zagađivač jedna radnja iz oblasti usluga koja ne emituje ugljendioksid, a ona je na bazi očekivanih prihoda oporezovana tim parafiskalnim nametom“, pita se Drašković.
Prostor za direktna oslobađanja preko poreskih olakšica dakle postoji, zaključuje on, ali i napominje da bi država trebalo da izvede računicu po sektorima koliko bi je koštalo to oslobađanje od poreza, a koliki bi to efekat bio za privredu i na koji vremenski period.
Podsećajući da još ne znamo efekte nekih mera iz prvog paketa pomoći poput direktne pomoći koja je išla preko Fonda za razvoj, Drašković ističe da je to generalno problem.
Meriti i efekte mera
Preduzete mere bi trebalo meriti posle tri meseca, šest meseci da bismo mogli da vidimo da li su one bile dobre, da li je intenzitet njihov bio dobar i koju su krajnji efekti. A jasno je šta bi ti krajnji efekti trebalo da budu - očuvanje radnih mesta, očuvanje poslovanja i zaštita resursa, odnosno proizvodnih kapaciteta koji mogu da se aktiviraju nakon što panedmija kovida prođe i sve što se uz to dešava, kaže Drašković za Sputnjik.
Unija poslodavaca Srbije je u pismu upućenom premijerki Brnabić Vladi Srbije predložila smanjenje poreza na dodatu vrednost za hranu i piće na 10 odsto u okviru obavljanja delatnosti hotelijerstva i ugostiteljstva, kao i oslobađanje plaćanja poreza na dobit za najugroženije sektore kojima je u proteklom periodu bio zabranjen rad.
Traženo je, takođe, odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade za delatnosti kojima je u proteklom periodu rad bio ograničen, odnosno otežan, a oslobađanje plaćanja doprinosa i poreza na zarade za delatnosti kojim je bio zabranjen rad.
U Uniji poslodavca smatraju da bi oni kojima je bio zabranjen ili ograničen rad trebalo da budu oslobođeni plaćanja taksi za korišćenje prostora na javnoj površini, poput letnjih bašti.