Moskva i Peking treba da smanje rizike od sankcija jačanjem svoje tehnološke nezavisnosti, prelaskom na plaćanja u svojim nacionalnim valutama i globalnim valutama koje služe kao alternativa dolaru, naglasio je 22. marta tokom dvodnevne posete Kini ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.
Ovo nije prvi put da Rusija poziva na otklon od dolara i prelazak na nacionalne valute - u julu 2019. dve države su potpisale sporazum o bilateralnoj trgovini u svojim valutama, dok je u oktobru 2019. Moskva sklopila sličan sporazum sa Ankarom. Mesec dana ranije, Centralna banka Irana (CBI) objavila je da su se Iran i Rusija dogovorile da sve finansijske transakcije obavljaju u domaćim valutama, dodajući da je oko 30 do 40 odsto međusobne trgovine Irana i Turske obavljeno u lirama i rijalima, a ostalo u evrima.
Američki sistem zasnovan na dolaru gura svet u siromaštvo
„(Kina, Rusija, Turska i Iran) počele su postepeno da menjaju postojeći finansijski poredak prema kojem Sjedinjene Države nameću svoje interese čitavom svetu“, primećuje Bartu Soral, bivši menadžer Razvojnog programa Ujedinjenih nacija, ekonomista i pisac.
„Ovo je ispravan, neophodan i logičan korak. Naravno, SAD pokušavaju da kazne (ove zemlje) sankcijama zbog činjenice da su se te zemlje suprotstavile sistemu“, dodaje on.
Bretonvudski monetarni sistem, stvoren nakon Drugog svetskog rata, dao je dolaru status međunarodne valute u kojoj se čuvaju rezerve, objašnjava ekonomista, dodajući da je to omogućilo Sjedinjenim Državama da vrše pritisak putem dolara i upravljaju finansijskim tokovima širom sveta.
U 2017. godini ukupan obim svetske trgovine iznosio je 74 biliona dolara, dok je ukupan obim finansijskih transakcija dostigao 1,27 kvadriliona dolara, što znači da obim finansijskih transakcija premašuje razmere realnog sektora za 18 puta, navodi Soral.
Još zanimljivije je da se 75 odsto ovih transakcija vrši u dolarima bilo u Londonu ili u Njujorku.
„Ovaj sistem je odvojen od proizvodnje i ne omogućava zaposlenje, već se šačica monopolista koji kontrolišu velike finansijske tokove bogati“, kaže ekonomista.
Ako se pogledaju podaci za 2017. godinu, vidi se da Kina, Rusija, Turska i Iran imaju udeo od 30 odsto u svetskoj proizvodnji, skoro 28 odsto u ukupnoj svetskoj izvoznoj trgovini i 35 odsto svetske populacije, ističe Soral. Poređenja radi, ukupan udeo Amerike u globalnoj proizvodnji iznosi 12 odsto, dok udeo te zemlje u svetskoj izvoznoj trgovini iznosi samo 13 odsto, naglašava ekonomista.
„Da bi se uništio unipolarni sistem pod vođstvom SAD, zbog kojeg su i dovele svet na ivicu haosa, konfrontacije i siromaštva, možda će biti potrebno stvoriti novu jedinstvenu međunarodnu valutu koju bi gore pomenute zemlje mogle da koriste zajedno sa sopstvenim nacionalnim valutama“, smatra turski ekonomista.
Kada je reč o Turskoj, ona definitivno treba da izađe iz finansijske strukture koju predvode SAD kako bi podstakla proizvodnju, zapošljavanje i, shodno tome, ekonomsko blagostanje zemlje, navodi Soral.
Napori za dedolarizaciju širom sveta
Kina sada napreduje sa internacionalizacijom juana u zemljama učesnicama Inicijative za pojas i put koju vodi Peking. Pored ovoga, Kina je predstavila projekat digitalnog juana koji bi jednog dana mogao biti izazov hegemoniji dolara u globalnoj trgovini, navodi „Fajnenšel tajms“.
Tokom svog predsedavanja osmočlanom Šangajskom organizacijom za saradnju (SCO) 2020. godine, Rusija se aktivno zalagala za razvoj sistema plaćanja u nacionalnim valutama unutar bloka, navodi VEB.RF, ključna ruska razvojna institucija, koja je preuzela ulogu predsedavajućeg Međubankarskog konzorcijuma SCO za ovaj period. Zajedno sa četiri države u ulozi posmatrača, Šangajska organizacija za saradnju čini približno polovinu svetske populacije i četvrtinu svetskog BDP-a.
Sa druge strane strane, i Nova razvojna banka BRIKS-a takođe pokušava da se usredsredi na lokalnu valutu, piše Sputnjik internešenal.
Pogledajte i emisiju „Novi Sputnjik poredak“ koja istražuje da li se približavamo okončanju globalne finansijske dominacije Sjedinjenih Američkih Država.
