Poziv za „preispitivanje aranžmana“ Bilčik obrazlaže time da bi se tako „smanjile dezinformacije i pojačali napori protiv takvih kampanja čiji je broj porastao od početka pandemije kovida-19“.
U izveštaju se „izražava zabrinutost zbog rastuće zavisnosti Srbije od vojne opreme i tehnologije iz Kine, kao i bliske političke i vojne saradnje sa Rusijom, uključujući kontinuirano rusko prisustvo u Nišu“.
Bilčik u svom izveštaju kaže da „Evropski parlament pozdravlja činjenicu da je članstvo u EU i dalje strateški cilj Srbije i jedan od prioriteta novoformirane vlade, ali i izražava žaljenje zbog nedostatka napretka u mnogim reformama i nazadovanja oko pitanja ključnih za pristupanje EU“, prenosi agencija Beta.
U Izveštaju, koji je uz Predlog rezolucije sačinio izvestilac EP za Srbiju Vladimir Bilčik, od Srbije se traže „ubedljivi rezultati“ u važnim oblastima poput pravosuđa, slobode izražavanja i borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, a Evropska komisija poziva se da izmeni način izveštavanja kako bi se uzelo u obzir nazadovanje i poslala jasna poruka zemljama u procesu pristupanja, uključujući Srbiju.
Normalizacija sa Prištinom, preduslov za pristupanje EU
U dokumentu sačinjenom na osnovu Izveštaja EK o Srbiji, ukazuje se, takođe, da je „normalizacija odnosa i za Srbiju i za Kosovo prioritet i preduslov za pristupanje EU“ i da je ključna za obezbeđivanje stabilnosti i napretka u širem regionu. U predlogu rezolucije se poziva na „aktivno i konstruktivno angažovanje u dijalogu uz posredovanje EU radi postizanja sveobuhvatnog, održivog i pravno obavezujućeg sporazuma u skladu sa međunarodnim pravom“.
Kada je reč o dijalogu, takođe se podvlači poziv na punu primenu svih već postignutih sporazuma uključujući uspostavljanje Asocijacije/Zajednice srpskih opština, bez odlaganja. Spoljnopolitička služba EU (EEAS) poziva se da uspostavi mehanizam za nadgledanje i verifikaciju primene svih do sada postignutih sporazuma i da o tome periodično izveštava EP kao i da pruži punu podršku specijalnom predstavniku EU u dijalogu Beograda i Prištine Miroslavu Lajčaku.
Od vlada Srbije i Kosova traži se da se uzdrže od akcija koje bi mogle dovesti do podrivanja poverenja i ugroziti dijalog.
U predloženom tekstu pozdravlja se ponovni angažman SAD i naglašava potreba da EU i SAD ojačaju svoje partnerstvo i koordinaciju na Zapadnom Balkanu. Transatlantska saradnja, navodi se, važan je činilac stabilnosti u regionu a EU ima vodeću ulogu kao posrednik u procesu normalizacije odnosa Srbije i Kosova.
U tom kontekstu dodaje se da je EP obavešten o potpisivanju sporazuma o ekonomskoj normalizaciji između Srbije i Kosova 4. septembra 2020. u Vašingtonu ali se izražava žaljenje zbog odredbi u tekstu koje zahtevaju da Kosovo prestane da traži članstvo u međunarodnim organizacijama.
Takođe se navodi da bi premeštanje ambasade Srbije u Izraelu iz Tel Aviva u Jerusalim bilo protivno stavu Europske unije o rešenju spora Izraela i Palestine po modelu dve države.
Srbija mora da uskladi spoljnu politiku sa EU
Srbija se podseća na obavezu postepenog usklađivanja sa spoljnom politikom EU, a vlasti Srbije pozivaju se i da „osude govor mržnje, negiranja ratnih zločina i poricanje genocida u Srebrenici“.
U Bilčikovoj rezoluciji ponavlja se važnost postepenog usklađivanja srpske sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, kao uslov za proces pristupanja, ali i izražava zabrinutost zbog stope usklađenosti Srbije koja je najniža u regionu. Primećuje se da neki zvaničnici i neki političari i dalje povremeno daju izjave koje dovode u pitanje spoljnopolitičku orijentaciju Srbije i izražava zabrinutost i „zbog ponovljene podrške Srbije Rusiji u Generalnoj skupštini UN po pitanju aneksije Krima“.
Pozdravlja se činjenica da se Srbija uskladila sa stavom EU o predsedničkim izborima u Belorusiji, ali se izražava zabrinutost što Srbija nije podržala sankcije prema zvaničnicima te zemlje, kao ni stav EU o novom zakonu o bezbednosti u Kini.
Bojkot izbora, Skupština, istrage o Krušiku, Jovanjici...
U Bilčikovom izveštaju se izražava žaljenje što je deo opozicije bojkotovao izbore i ističe da, u svetlu nalaza misije OEBS/ODIHR, gde se ukazuje na nedostatak pluralizma i rascepkanost političke scene u Srbiji, sve političke snage, posebno vlasti, imaju odgovornost za unapređenje izbornih uslova.
Istovremeno se pozdravljaju inicijalne mere za međupartijski dijalog sa Narodnom skupštinom, uz posredovanje Evropskog parlamenta, koji će „uključiti sve relevantne aktere i proevropske snage u Srbiji sa ciljem da se unaprede politička klima u zemlji i poverenje širom političkog spektra“.
Takođe se izražava žaljenje zbog neprihvatljivih verbalnih napada i slučajeva govora mržnje protiv poslanika Evropskog parlamenta, posebno onih koji predstavljaju Parlament u odnosima sa Srbijom, i pozivaju se predsednik Narodne skupštine i šefovi poslaničkih grupa da se pridržavaju standarda političkog diskursa.
Od Srbije se traže „ubedljivi“ rezultati, uključujući efikasne istrage u važnim oblastima poput pravosuđa, slobode izražavanja i borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, posebno u slučajevima od velikog javnog interesa, poput Krušika, Jovanjice i Telekoma Srbija, kao i bolji rezulati istraga.
Sa zabrinutošću se u izveštaju ukazuje na nastavak političkog uticaja u pravosuđu i ističe potreba jačanja zaštite odgovornosti, profesionalnosti, nezavisnosti i ukupne efikasnosti pravosuđa.
Sa žaljenjem se ukazuje na pogoršanje slobode medija i povećanje broja slučajeva upotrebe uvredljivog rečnika, zastrašivanja, čak i govora mržnje, prema članovima parlamentarne opozicije, nezavisnim intelektulacima, NVO, novinarima i uticajnim pojedincima, i od strane članova vladajućih partija.
Od srpskih vlasti se traži da odmah preduzmu mere radi garantovanja slobode izražavanja i nezavisnosti medija, kako bi se obezbedile odgovarajuće istrage kada je to potrebno.
Komisija i EEAS se pozivaju da jačanju saradnju i podršku civilnom društvu, nevladinim organizacijama i nezavisnim medijima.
Takođe se osuđuju svi akti nasilja i ukazuje da slučajevi neproporcionalne upotrebe sile od strane policije tokom protesta u julu 2020. zahtevaju posebnu pažnju vlasti, uključujući posledični nedostatak saradnje policije sa pravosuđem i javnim tužiocem. Od srpskih vlasti se traži da ispitaju sve te slučajeve.
Promene Ustava Srbije
U izveštaju se naglašava značaj širokih konsultacija o ustavnoj reformi i žali što prethodni saziv parlamenta nije uspeo da usvoji ustavne reforme čiji je cilj jačanje nezavisnosti pravosuđa.
U predloženom tekstu se naglašava i „važnost regionalne saradnje po pitanju ratnih zločina i u istrazi slučajeva nestalih osoba, uključujući pojačane napore u priznavanju i sprovođenju sudskih presuda o ratnim zločinima, istraživanju grobnih mesta, odbacivanju govora mržnje i veličanja ratnih zločinaca kao i na pružanju pomoći domaćim tužiocima u privođenju počinilaca pravdi“.
Vlasti Srbije se pozivaju da osude svaki oblike govora mržnje, kampanje zastrašivanja i javnog odobravanja i negiranja genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina. Izražava se žaljenje zbog toga što „pojedini predstavnici vlasti i političari i dalje poriču genocid u Srebrenici“.
Od Srbije se takođe očekuje puna saradnju s Haškim tribunalom za ratne zločine, odnosno Međunarodnim mehanizmom koji ga je nasledio.
U izveštaju se poziva na „jačanje evropske saradnje sa Srbijom po pitanju manipulativnih dezinformacija i sajber i hibridnih pretnji čiji je cilj da se podeli društvo, diskredituje EU i potkopa evropska perspektiva regiona“.
Takođe se pozdravlja kontinuirano učešće Srbije u misijama i operacijama u okviru Zajedničke spoljne i bezbednosne politike.
Pročitajte još:
