Obim uvoza iznosi 538.000 barela na dan. Isporuke iz Rusije su na godišnjem nivou porasle za 3,5 procenata. Tako je Rusija postala drugi izvoznik nafte i naftnih derivata u SAD, pomerivši Saudijsku Arabiju na drugo mesto.
Udeo Rusije u prosečnom dnevnom uvozu nafte i naftnih derivata SAD prošle godine je dostigao skoro sedam procenata, što predstavlja rekord. Pre 20 godina ovaj pokazatelj nije bio veći od jednog procenta. Taj prag je prešao tek 2001. godine, 2011. godine je dostigao 5,5 procenata, a zatim se snizio i ponovo povećao na 5,7 procenata 2019. godine.
Kako je naveo direktor grupe za prirodne resurse i sirovine „Fič“ Dmitrij Marinčenko ne može se govoriti o kritičnoj zavisnosti SAD od ruskih isporuka, bez obzira na rekordne pokazatelje.
„Nafta iz Rusije se, po potrebi, može zameniti naftom sa Bliskog Istoka ili obrnuto, mada, svaka nafta ima specifične osobine i ne može se uvek zameniti drugom“, izjavio je Marinčenko za Sputnjik.
Prema njegovom mišljenju rast ruskih zaliha može biti povezan sa strogim sankcijama protiv Venecuele, koja je snabdevala američke fabrike značajnim delom svoje teške nafte.
„Trgovci pokušavaju da zamene naftu, između ostalog i ruski naftu tipa 'Urals', koja je takođe relativno teška“, rekao je ekspert.
Rekord u ruskim isporukama je pre svega dostignut na račun naftnih derivata. Međutim, izvoz sirove nafte iz Rusije u SAD 2020. godine pao je za 45 procenata i iznosio oko 73.000 barela na dan (nivo iz 2018. godine). To je osmo mesto po obimu snabdevanja nafte u SAD.
O tome kako je Rusija došla do toga da je jedna od retkih zemalja koja je sama sebi dovoljna i koja može da zadovolji sve potrebe svog stanovništva, čak i nezavisno od izvoza sirovina govorila je glavna urednica srpske redakcije Sputnjika Ljubinka Milinčić u svojoj autorskoj emisiji „Moj pogled na Rusiju“:
