U dokumentu koji je objavilo britansko Ministarstvo odbrane i u kojem je Rusija označena kao glavna pretnja, navodi se da zvanični London namerava da poveća prisustvo u oblasti Crnog mora, na Dalekom severu, Baltiku i na Zapadnom Balkanu, a u planu je i ulaganje značajnih sredstva za opremu oružanih snaga, kako bi vojnici mogli da se prilagode „novim pretnjama“ .
Prema rečima dugogodišnjeg dopisnika srpskih medija iz Velike Britanije Siniše Ljepojevića, strategija modernizacije oružanih snaga Ujedinjenog Kraljevstva je dosta ozbiljan, ali i kontroverzan dokument, kako u geopolitičkom, tako i u vojnom smislu.
Britanska strategija za Zapadni Balkan
U osvrtu na deo strategije koji se odnosi na Zapadni Balkan, Ljepojević kaže da je ovaj prostor u britanskom dokumentu više pomenut u sklopu svih nestabilnih područja.
„U vojnom smislu je to prisustvo potpuno nerealno u situaciji kada oni smanjuju broj vojnika i kada imaju veliki problem sa oružanim snagama. Ono što bi moglo biti realno je da bi Britanija i njene oružane snage mogle više biti uključene u takozvani „sajber rat“. Dakle, preko elektronske mreže i raznih manipulacija putem interneta, odnosno ono što se zove „meka moć“. Takođe, primetno je da će Britanija da obnovi onu staru praksu dovođenja ljudi iz Srbije ili Bosne i Hercegovine na razne kurseve, mahom novinare i ljude iz nevladinih organizacija, kao što je bilo pre 30 godina. To je već primetno pa kada se govori o „angažovanju na Zapadnom Balkanu“ to je zapravo pokriće za ponovno dovođenje ljudi na razne kurseve, ali to opet ne finansira Britanija već međunarodni fondovi za „obuzdavanje“ uticaja Rusije i Kine“, objašnjava Ljepojević.
U prilog tezi da je veliki britanski vojni angažman na Zapadnom Balkanu malo verovatan, naš sagovornik kaže da Britanija planira da investira preko 20 milijardi funti u modernizaciju oružanih snaga, ali da niko ne zna odakle će taj novac doći.
„Tog novca trenutno nema. Britanska ratna mornarica je u veoma lošem stanju i stalno se ističe taj novi nosač aviona koji zapravo nema avione, nego oni moraju da se kupe od Amerikanaca. Kao drugo, London obećava povećanje nuklearnog arsenala, sa objašnjenjem da to jača odbranu Britanije, međutim i to je jedna manipulacija u smislu da je to zapravo zahtev Amerike, imajući u vidu da su te nuklearne glave i nosači te rakete - američki. Britanija dakle mora da podiže kredit da bi finansirala američku odbrambenu industriju, što je besmisleno. Sa druge strane, planira se smanjenje kopnenih snaga za oko 10.000 vojnika, pa nije jasno kako Britanija može da ostvari te svoje velike ambicije. U tom smislu sve ovo je nekako više jedan spisak želja i mnogo je važnija ta politička orijentacija Britanije koja govori da se priznaje multipolarnost i da Britanija odustaje od tih ratova po svetu. Dakle, sa jedne strane vidimo da postoji neki razum, ali i neki nerealni planovi u smislu vojnog prisustva u svetu, a sve se prikriva „dežurnom“ temom neprijateljstva prema Rusiji“, ukazuje novinar.
Obuzdavanje Rusa preko „malih Rusa“
I oficir u penziji, profesor Ilija Kajtez smatra da će teško doći do nekog velikog angažovanja britanskih oružanih snaga na Zapadnom Balkanu.
„Nova strategija govori da Britanci nastoje da budu samostalni igrači na svetskoj sceni, ne shvatajući pritom da je vreme njihove imperijalne dominacije u velikoj meri prošlo. Oni su oduvek bili vrlo prisutni i moćni na ovim prostorima u smislu obuzdavanja i mešetarenja i uvek su bili neki tas na vagi između Sjedinjenih Država i Evropske unije u „obuzdavanju“ Rusije. Međutim, kako nemaju previše novca da bi mogli da stanu uz rame jednoj Kini, Rusiji, Americi ili Nemačkoj, verovatno će ići sa nekim manjim potencijalima, odnosno sa tim svojim obaveštajnim mrežama, jako prisutnim i razvijenim. Oni su na taj način prosto „premrežili“ Balkan pa njihovo prisustvo ovde u tom smislu neće biti toliko robusno, koliko usmereno na razvoj „sajber“ ratovanja“, ocenjuje Kajtez.
Britanski planovi su, dodaje naš sagovornik, na neki način i očekivani jer ona sada nastupa samostalno ili kao neka vrsta prethodnice Sjedinjenih Američkih Država.
„Sve ovo što se navodi u strategiji govori da se podiže još jedan nivo utrke u naoružanju i dalja eskalacija u odnosima i opkoljavanje Rusije. To sve za nas predstavlja veliki izazov i sasvim sigurno ne dobru vest, jer će njihovo delovanje na Zapadnom Balkanu najverovatnije biti u velikoj meri antisrpsko, odnosno antirusko. Dakle, britanski interesi u smislu obuzdavanja takozvanih „malih Rusa“ u velikoj meri će biti okrenuti protiv naših nacionalnih interesa, a oni će te svoje interese realizovati ne obazirući se previše na Evropu, jer su napustili EU“, uveren je Ilija Kajtez.
Spisak lepih želja
Ljepojević primećuje da dok britanska strategija sa jedne strane svedoči o razumevanju promena u svetu i tome da Britanija priznaje multipolarnost, sa druge strane deluje kao spisak lepih želja. Britanija je, kaže, ipak deo zapadnog bloka i ne može potpuno samostalno sprovoditi neke akcije, pa su u tom smislu i britanske geopolitičke ambicije pomalo kontroverzne.
„Sa jedne strane Britanija u ovom dokumentu odustaje od odbrane takozvanog „statusa kvo“ koji je nastao posle Hladnog rata, prihvata da je svet multipolaran i pokušaće da u toj multipolarnosti pronađe svoje mesto. Međutim, ono što je neobično je da se u tom dokumentu naglašava da je Kina strateški partner Velike Britanije, a ministar spoljnih poslova je u britanskom parlamentu rekao: „Šta god vi mislili, Kina je ovde da ostane“. To je dakle jedna promena, premda je Britanija istog dana usvojila sankcije protiv Kine koju su usvojile EU i Kanada“, objašnjava Ljepojević i dodaje da London pokušava da održavanjem i pojačavanjem retorike prema Rusiji balansira pritisak Amerike da zaoštri odnose sa Kinom.
Britanski premijer Boris Džonson objavio je prošle nedelje planove za radikalni preokret spoljne i odbrambene politike Velike Britanije.
