„Nije najstrožiji post"
Ne postoji u Rusiji popularniji post od Velikog posta. Prema podacima sociologa, većina ljudi poštuje samo njega, iako on nije jedini višednevni post. Tu su i Božićni - 40 dana, Petrovdanski - 14 dana ove godine i Gospojinski - dve nedelje. Zanimljivo je da od svih postova Veliki nije najstrožiji, mada ga često smatraju takvim.
„Najstrožiji post je Gospojinski“, objašnjava crkveni publicista jeromonah Teodorit Senčukov.
Tokom Velikog posta vernici mogu da jedu ribu: 7. aprila na praznik Blagovesti i 25. aprila na Cveti. Uveče 24. aprila na Lazarevu subotu može se jesti kavijar. Ostalih dana jelovnik je nešto skromniji. Mnogi Rusi veruju da se tokom posta može jesti samo povrće, voće i žitarice, ali nije tako.
Ispostavlja se da se u dane Velikog posta može piti i vino. Nije klasifikovano kao „svečana hrana“ poput ribe. Dozvoljeno je da se sprema na ulju. Riba se može jesti svim subotama i nedeljama tokom četrdesetodnevnog posta, sa izuzetkom Velike subote uoči Uskrsa.
Tih dana se mogu koristiti i „morski gmizavci“, tako se u crkvenim knjigama nazivaju morski plodovi - lignje, ostrige, školjke, hobotnice.
Sveštenici naglašavaju, da ako je nešto dozvoljeno da se jede, to ne bi trebalo shvatiti kao poziv na prejedanje i uživanje, jer je glavna osobina umerenost.
Da li je greh pojesti nešto više hrane?
Umerenost je jedan od važnijih principa Velikog posta. Sveštenici primećuju da vernici odlaze u krajnost. Na primer, neko čim sazna da je moguće popustiti u nekim principima, olakšava sebi post i na kraju zaboravlja na apstinenciju. Drugi naprotiv, postavljaju sebi krute okvire. Postoji stereotip da se tokom posta nosi tamna odeća i ne komunicira ni sa kim.
„Važno je da se ne posti kako bi se to drugima pokazalo. Ne bi trebalo tražiti nečiju reakciju, bilo da je odobrenje ili osuda. Gospod u Jevanđelju govori o tome: 'Kada postite, ne dozvolite da budete kao glumci, koji prave tužna lica kako bi ljudima pokazali kako da poste. Kada postiš, pomazi glavu i operi lice, da ne pokažeš ljudima kako postiš, već Gospodu; i Gospod tvoj, koji vidi skriveno, nagradiće te“, obraća pažnju pravoslavni protojerej Maksim Prvozvani.
To se ne odnosi samo na spoljašnji izgled, već i na hranu. Opšteprihvaćeno je da ako čovek okusi nešto zabranjeno, onda je to veliki greh.
„Sve zavisi od konkretne situacije. Ako vas je baka, koja ne posti, čekala godinu dana i ispekla pite sa mesom, onda ih, naravno, treba jesti. Ali ako ne želite da domaćine dovedete u neugodan položaj, možete učtivo reći da postite ili im ranije javiti“, objašnjava protojerej.
Tokom posta je važno da se održavaju dobri odnosi sa ljudima. Post bi trebalo da služi ljudima u pozitivne svrhe.
Posebno vreme
Crkva navodi da su blagodeti posta duhovne. Zato sveštenici pozivaju vernike da više pažnje posvećuju molitvi i prisustvuju bogosluženjima.
Tokom četrdeset dana, molitve su u prva četiri dana, uveče, kada se čita veliki kanon Svetog Andrije Kritskog, koji se još jednom čita ceo u četvrtoj nedelji posta i to je sve.
Samo tokom posta u hramovima se može čuti akatist Rođenju Presvete Bogorodice. Ove godine taj dan pada na 17. april i naziva se Subota akatista ili Pohvala Presvetoj Bogorodici. Na kraju molitve sveštenik čita molitve Efrema Sirina klanjajući se. U vreme, kada nije post, ova molitva se ne čita.
Pričest i ispovest se, na primer, održavaju samo četiri dana u nedelji, umesto sedam kao obično, ali se ne organizuju venčanja.
Mnogi misle da se u periodu Velikog posta ne održavaju krštenja, ali to nije tačno, krštenje može biti bilo kog dana Velikog posta.
Pročitajte još: