Prvi dan američko-kineskog samita u Enkoridžu protekao je u znaku žestokih međusobnih kritika. Američki državni sekretar Entoni Blinken obrušio se na Kinu zbog, kako je rekao, njenih „protivpravnih postupaka“ u Honkongu i Sinđijangu, ujgurskom autonomnom regionu, kao i zbog Tajvana, naglasivši da se time „ugrožava poredak zasnovan na pravilima na kojima počiva globalna stabilnost“.
Na napade je odgovorio Jang Đeči, šef kancelarije CK KPK za spoljne poslove, koji je SAD optužio za licemerje, istakavši da Amerikanci „koriste svoju finansijsku i vojnu moć za zastrašivanje drugih zemalja“, kao i da Amerika ima svoju dugu istoriju vezanu za kršenje ljudskih prava i „ubistva Afroamerikanaca“. Jang je savetovao Vašingtonu da se ne meša u unutrašnje poslove Kine i da odustane od konfrontacije i „mentaliteta Hladnog rata“.
Kina ostaje meta za SAD
Ruski ekspert za Kinu Nikolaj Vavilov kaže da Kina i SAD shvataju da se kriza između dve zemlje neće rešiti pregovorima. Podsećajući da Jang Đeči nije samo visoki diplomata, već član kineskog aeropaga i veoma uticajan političar, Vavilov dodaje da je sastanak na Aljasci istakao unutarpolitičke ciljeve obe zemlje, kao i da su obe strane pokazale veoma oštar stav.
Vavilov konstatuje da su pregovori nemogući u takvoj atmosferi kad Amerikanci Kinu optužuju za genocid nad ujgurskim stanovništvom i od nje traže da ne krši autonomiju Hongkonga.
„Amerikanci mnogo preteruju. Tačno je da postoje etnički sukobi između Kineza i Ujgura, ali represija na način na koji Amerikanci to opisuju — ne postoji. Na desetine novinara je već posetilo mesta na kojima se navodno nalaze logori Ujgura i opovrgli su izjave o postojanju logora. Ujgursko stanovništvo se povećava, što bi bilo nemoguće u slučaju genocida. Amerikanci izvrću činjenice, kao što je bio slučaj i sa poreklom virusa. Očigledno je da je Kina postala meta političkih obračuna“, pojašnjava Vavilov.
Ljudska prava – američko sredstvo pritiska na druge
Pavel Koškin sa Instituta za SAD i Kanadu Ruske akademije nauka kaže da što je gori slučaj sa ljudskim pravima u Sjedinjenim Državama, to se Vašington pažljivije odnosi prema ljudskim pravima u drugim zemljama.
„Ljudska prava su omiljena tema demokrata koju oni koriste kao sredstvo pritiska na druge zemlje, ali i unutar samih Sjedinjenih Država“, ističe ovaj ekspert.
Nikolaj Vavilov naglašava da Kina ostaje glavni neprijatelj SAD, nezavisno od toga da li su na vlasti demokrate ili republikanci.
„Kinezi su dugo vezivali napetost u odnosima upravo za Trampa. Sada shvataju da to nije tako. SAD žele da na svaki način pokažu svoj uticaj u Jugoističnoj Aziji bilo unutrašnjom destabilizacijom Kine, bilo podgrevanjem spoljnopolitičke situacije“, uveren je Vavilov.
On istovremeno skreće pažnju na još jednu činjenicu:
„Sve ovo se dešava u kontekstu povećanja kinesko-američke trgovine i ide u suprotnom pravcu. Sjedinjene Države su povećale kupovinu kineskih proizvoda za gotovo 90 odsto u januaru i februaru. Ovo je kontradiktoran odnos. Strane su razmenile oštre izjave i optužbe za kršenje protokola. Drugim rečima, američko-kineski politički dijalog aktivno ide iz faze Hladnog rata možda čak i u otvorenu konfrontaciju, jer vidimo da je komandant Pacifičkih snaga izjavio da je Kina spremna da u narednih šest godina izvrši operaciju pripajanja Tajvana“, upozorava Vavilov.
Strah SAD od rusko-kineskog saveza
Po mišljenju Vavilova, u ovom sukobu je ključno stanovište Rusije. On ističe da ako Rusija bude zadržala blagonaklon stav prema Kini, to će u velikoj meri pomoći jačanju uticaja Kine u regionu.
„Što je jači rusko-kineski savez, to se Zapad više otrežnjuje. Ali Rusija se naravno neće direktno mešati u sukob, nema govora o vojnom savezu. Najverovatnije će situacija podsećati na onu tokom Korejskog rata“, ocenjuje Vavilov.
Pavel Koškin se slaže da se u Sjedinjenim Državama aktivno razgovara o mogućem savezu Kine i Rusije protiv SAD.
„O tome pišu američki vojni eksperti. Oni se plaše da će Rusija i Kina zajedno moći da budu ravnopravna konkurencija Sjedinjenim Državama“, zaključuje Koškin.
Pogledajte i video-animaciju „Zašto je Rusija prodala Aljasku Amerikancima“:
