Prema rečima šefa Forin ofisa, Britanija „ima „moralnu odgovornost i u potpunosti je zainteresovana za prosperitet planete, globalnu ekonomiju, globalni ekosistem, kao i za mir i stabilnost koji su u njihovoj osnovi“.
Ministar inostranih poslova Ujedinjenog Kraljevstva takođe je rekao da zemlja „može i treba da pomogne u ublažavanju najgorih patnji na svetu“.
Politički aduti
Autori strategije odbrambene i spoljne politike zemlje, koja je objavljena 16. marta, ne kriju ambiciozne planove Velike Britanije na globalnoj sceni. U pregledu je navedeno da britanske vlasti nameravaju da pošalju nosač aviona „Kvin Elizabet“, u Indopacifički region i na Mediteran, kao i da povećaju nuklearne arsenale.
Prema mišljenju stručnjaka, London odavno razvija ambiciozne planove za globalnu dominaciju, iako za to nema odbrambene i ekonomske resurse.
Sa svoje strane, profesorka katedre za evropska istraživanja Fakulteta za međunarodne odnose Državnog univerziteta u Sankt Peterburgu Natalija Erjomina rekla je za „RT“ da je želja Velike Britanije da preuzme na sebe ulogu globalnog lidera u skladu sa strategijom koju je britanska strana usvojila nakon referenduma o Bregzitu.
„Globalna agenda posmatra se kroz prizmu bezbednosnih pitanja što Londonu obezbeđuje političke adute, priliku da se postavi kao važan partner zemalja, kao i da učestvuje u vojno-političkim koalicijama i događajima kao i da povećava vojni potencijal. Pored toga, takva agenda pomaže u preusmeravanju finansijskih tokova unutar zemlje“, smatra ona.
Autori dokumenta koji je objavljen u utorak istakli su da Britanija namerava da „potvrdi“ svoje „ozbiljne namere da igra vodeću ulogu u NATO-u“. S tim u vezi, London planira da u naredne četiri godine poveća odbrambeni budžet na više od 24 milijardi funti. Na taj način, Britanija će ostati evropska članica Alijanse sa najvećom vojnim rashodima.
Istrošen omiljeni alat Londona protiv Moskve — sankcije
Takođe, u novoj odbrambenoj strategiji Rusija je navedena kao ozbiljna pretnja Velikoj Britaniji i istaknuto da će se zemlja boriti protiv čitavog spektra pretnji koje potiču iz Rusije.
Poseban deo pregleda britanske spoljne i odbrambene politike posvećen je sankcijama. Kako je saopšteno, zvanični London namerava da koristi taj instrument za postizanje svojih ciljeva.
Međutim, eksperti sumnjaju u efikasnost takvog pristupa. Erjomina je kao primer navela da je London već praktično iscrpeo rezerve antiruskih sankcija.
„Britansko rukovodstvo u isto vreme koristi antirusku retoriku kako bi opravdalo svoje globalne ambicije. London koristi kritiku na račun Rusije kako bi pokazao potrebu za aktivnošću na svetskoj sceni. Na taj način, britanska strana promoviše svoju agendu“, rekla je ona.
Sličnog stava je i zamenik dekana Fakulteta za svetsku ekonomiju i politiku Nacionalnog istraživačkog univerziteta „Viša ekonomska škola“ Andrej Suzdaljcev.
„London voli sankcije, obično ih Velika Britanija ponavlja za Amerikom. Međutim, primera radi, nove sankcije protiv Rusije su već praktično nemoguće zbog slabih veza među zemljama“, rekao je ekspert za „RT“.
Kontra-efekat
Eksperti odavno primećuju rast vojno-političkih ambicija Britanije.
Britanski premijer Boris Džonson je 2017. godine na poziciji ministra inostranih poslova najavio planove Londona da poveća prisustvo u Azijsko-pacifičkom regionu. Nije isključio ni razmeštanje britanskih vojnika u Aziji.
U sferu britanskih interesa ulazi i Bliski istok, a London pokazuje interesovanje i za teritorije Krajnjeg severa. Početkom 2019. godine je tadašnji ministar odbrane Gevin Vilijamson izjavio da London planira da pojača vojno prisustvo na Arktiku kako bi se suprotstavio Rusiji. S tim u vezi, najavio je novi 10. godišnji program u okviru kojeg će se britanski marinci obučavati zajedno sa norveškim vojnicima, što će, kako je rekao, rezultirati formiranjem zajedničke britansko-norveške brigade u regionu.
Međutim, eksperti smatraju da vojna aktivnost Velike Britanije na međunarodnoj sceni može da izazove nezadovoljstvo u brojnim zemljama.
„Ideja da se postane garant bezbednosti u međunarodnim odnosima po pravilu dovodi do suprotnog rezultata. Već sada arktičke ambicije Velike Britanije izazivaju zbunjenost mnogih članova Arktičkog saveta. Aktivnost britanske strane na Bliskom istoku, u Indopacifičkom regionu i Sredozemnom moru doživljava se kao manifestacija britanske neokolonijalne politike. I to može da izazove pitanja međunarodne zajednice“, smatra Erjomina.
London „zagrizao“ više nego što može da „proguta“
Vojno-političke pretenzije Velike Britanije za sada premašuju njen realan odbrambeni potencijal, uvereni su eksperti.
Profesorka sa Državnog univerziteta u Sankt Peterburgu je podsetila da se odbrambeni potencijal Britanije poslednjih godina smanjio.
„Sa stanovništa Londona važno je obnoviti te mogućnosti zbog čega se i koriste politički argumenti. Ali za sada britanska očigledno nije sposobna za tako široku vojno-političku aktivnost o kojoj govore političari“, objasnila je ona.
Sa time se slaže i Suzdaljcev koji ističe da Velika Britanija trenutno ne može sama da deluje na svetskoj sceni i da su joj potrebni partneri.
„Velika Britanija se suočava sa mnoštvom problema u odbrambenoj sferi. Stoga London može da realizuje svoje ambiciozne planove samo u sklopu koalicije“, uveren je ekspert.
„RT“ podseća da je sredinom marta Komitet za odbranu Donjeg doma britanskog parlamenta objavio izveštaj u kojem su zakonodavci konstatovali degradaciju oklopnih jedinica britanske vojske. Autori izveštaja ukazali su na činjenicu da vojska više od 20 godina nije dobila nove primerke tehnike.
Prema rečima Suzdaljceva, Velika Britanija nakon Bregzita pokušava da formuliše svoju veliku novu ulogu ne samo u Evropi, već i u svetu.
„Međutim, Velika Britanija nema ni vojne, ni ekonomske resurse da postane nezavisni globalni igrač. Najverovatnije je da će London ostati potpuno privržen Alijansi u brojnim pitanjima, uključujući u konfrontaciji sa Rusijom. Istovremeno, Velika Britanija će pokušati da se približi Sjedinjenim Američkim Državama i da stalno balansira između Vašingtona i Brisela“, zaključio je ekspert.
