Siroti tvor Pepe poništen je zato što je, svojim udvaranjima i žalosno komičnim neuspesima, „normalizovao kulturu silovanja“, objasniće „Njujork tajms“. Brzi Gonzales, „najbrži miš u celom Meksiku“, nastradao je pak zbog svojih sporijih i manje uspešnih prijatelja koji su „doprineli popularizaciji korozivnog stereotipa o pijanim i letargičnim Meksikancima“. Dambo više nije dozvoljen zbog vodvilja u kojima je sad prepoznato nedopustivo imitiranje crnaca, dok su u „Petru Panu“, prema zvaničnom obrazloženju „Diznija“, „starosedeoci“ – Indijanci – „prikazani na stereotipni način koji ne odražava ni diverzitet starosedelaca ni njihove autentične kulturne tradicije“.
Opasne zamenice
Ali ne stradaju samo nacrtani i izmišljeni dečji junaci. Kompanije „Dizni“ i „Lukas film“ poništile su i glumicu Džinu Karano, zvezdu jedne od serija nastalih iz „Ratova zvezda“, zbog njenih „gnusnih i nedopustivih objava na društvenim mrežama“. Njen greh sastojao se u tome što je na tviteru lajkovala postove satiričnog portala „Babilon bi“, američke verzije ovdašnjeg „Njuzneta“, koji su se podsmevali pokretu „Blek lajvz meter“. Da bi potom, smrtno ozbiljno je izvestio „Vašington post“, ona „ismevala lične zamenice transrodnih osoba tako što je uz svoj profil na tviteru dodala 'bup/bop/bip'“. Za razliku od toga, kao što je poznato, umesto zamenica on i ona koriste se rodno neutralne i rodno fluidne zamenice kao što su ve, kse, ze, zi, per...; ne postoji prevod na srpski jezik ovih grupa slova koje su proglašene za lične zamenice.
Najzad, ne poništavaju se ni samo živi ljudi, već i pokojnici. Drugu smrt je, i to baš na svoj rođendan 2. marta, doživeo i pisac popularnih dečjih knjiga Teodor Doktor Sus Gajzel, čije su knjige u proteklih sedamdesetak godina prodate u stotinama miliona primeraka. Izdavač je saopštio da to više neće činiti jer je Gajzel, prenosi „Vašington post“, „na početku svoje karijere“ – pre Drugog svetskog rata – „crtao propagandne stripove koji su reflektovali anticrnačke i antijapanske motive“.
Digitalne lomače
Dodatna zanimljivost ovog slučaja sastoji se u tome što izdavač svoju odluku o poništavanju knjiga doktora Susa nije saopštio samo na rođendan pokojnog pisca. Taj 2. mart je, baš zbog toga, proglašen i za Dan čitanja širom Amerike, praznik ustanovljen radi „iskazivanja počasti čitanju“. Mora se priznati da su nacisti, prostačkim bacanjem nepoželjnih knjiga na lomaču, iskazivali neuporedivo manje prefinjenog smisla za ironiju.
Sve ovo poništavanje – moderan tehnički termin za spaljivanje nepoželjnih sadržaja – sprovodi se u ime zaštite dece, to jest, pod obrazloženjem da je, rečima autora iz „Vašington posta“, potrebno „zaštititi decu od izlaganja rasističkim prizorima i stavovima lišenim kritičkog konteksta“.
Travestski čas čitanja
Zanimljivo opravdanje, imajući naime u vidu da se, uporedo s uklanjanjem Petra Pana i Brzog Gonzalesa kako se deca ne bi izlagala tim skarednim prizorima, ta ista deca širom Amerike izlažu manifestacijama kao što je „Travestitski čas čitanja“, u kojima jarko našminkani travestiti, u uskim haljinama i s visokim potpeticama, deci predškolskog uzrasta čitaju priče kao što su „Džulijan je sirena“, „Vilijamova lutka“ i „Moj dečak princeza“. I pritom im, kako se opisuje u reportaži „Vol strit džornala“, pokazuju kako da tverkuju svojim zadnjicama i ohrabruju ih da neprilično uvijaju svoja dečja tela. I samo će uzgred biti spomenut slučaj iz Hjustona gde se „ispostavilo da je travestit koji je učestvovao u manifestaciji bio registrovani seksualni prestupnik, osuđen zbog zlostavljanja osmogodišnjeg deteta“...
Kuda vodi ovakva kulturna revolucija u Americi? Kako je društvo, koje se hvali da je liberalno, iznedrilo fenomen poništavanja? I zašto osvešćeni borci za političku korektnost iskazuju saosećanje za svakoga osim za žrtve današnjeg američkog imperijalizma?
U „Novom Sputnjik poretku“ o ovim su pitanjima razgovarali politikolog Aleksandar Pavić i publicista i izdavač Slobodan Despot.
U toku je, smatra Aleksandar Pavić, „zaokruživanje političkog puča koji je ozvaničen 11. septembra 2001. Neokonzervativci su tad preuzeli potpunu kontrolu nad američkom politikom, učvrstili je u finansijama zahvaljujući krizi 2008, da bi, obojenom revolucijom kojom je srušen Donald Tramp, na red došla i kulturna revolucija kojoj sada prisustvujemo. I to je poslednji čin ove drame u kojoj liberofašisti preuzimaju potpunu vlast nad Amerikom – kasta koja je nastala tokom neoliberalnog pohoda na svet posle rušenja Berlinskog zida sad nastoji da upotpuni svoju vlast i zaštiti je od 'prljavih' masa i autsajdera koji bi da im pokvare žurku, kao što je Donald Tramp.“
„Zabrane se“, ukazuje Slobodan Despot, „donose u ime odbrane takozvanih liberalnih vrednosti koje se poistovećuju sa slobodom; reč je, razume se, o izopačenju tih pojmova, u kome pripadnici ove kaste slobodu tumače kao njihovu slobodu da odrede šta je zabranjeno. Oni nameću jedan totalitarni model društva, koji ne trpi ni jedan drugi... Otuda je i razložno postaviti pitanje da li se kulturna revolucija, koja je započela još šezdesetih godina prošlog veka i nesumnjivo donela i mnogo toga dobrog, odvija spontano, ili je bila dirigovana da bi na kraju i dovela do ovog prevrata jednog društva kome sad prisustvujemo u Americi kao centralnoj državi Zapada. Pa smo tako, na primer, od osvajanja seksualnih sloboda, stigli do njihove zabrane koja je oličena u sudbini tvora Pepea.“
Savez medija, Holivuda, vojske i korporacija
Važnu ulogu u ovom procesu imaju vodeći mejnstrim mediji koji, umesto da se protive ugrožavanju sloboda i prava na govor i iskazivanje političkog stava, listom podržavaju poništavanje nepoželjnih individua poput spomenute glumica Džine Karano.
„Mediji zavise od svojih finansijera, i kako onda mogu da budu nezavisni od onih koji upravljaju ovim procesima? Pa, oni su njihov sastavni deo,“ komentariše Slobodan Despot, dok Aleksandar Pavić dodaje da je baš zato i „sasvim razumljivo što su ti isti mediji listom bili protiv Trampa; on je pre svega bio ideološki protivnik ovakvih pogleda na svet. Zato se protiv njega, i njegove Amerike, vodi, ne samo kulturni, već totalni rat, kako bi ona definitivno bila odbačena na smetlište istorije. Pritom, ovo je rat koji se vodi i van granica te zemlje, i to je još jedan od razloga zbog kojih im Rusija, sa svojom kulturom, predstavlja ozbiljnog neprijatelja.“
Uz medije, u ovom procesu totalnog preoblikovanja društva naglavačke učestvuje i Holivud, o čemu zgodno svedoči najava „Gardijana“ (u tekstu pod naslovom „Sledeći talas 'Marvelovih' heroja pocepaće tradiciju u ime progresa“) da će nordijskog boga Tora igrati žena – Natali Portman. I američka vojska, u kojoj će zahvaljujući predsedničkoj direktivi Džozefa Bajdena operacije promene pola biti besplatne. A sa njima i megakorporacije; „Unilever“, primera radi, zabranjuje upotrebu reči „normalno“ na svojim proizvodima za ličnu negu, kako bi oni bili „inkluzivniji“.
To nije naš svet
„Možda je sa Trampom otišla i poslednja šansa da se ovi procesi zaustave institucionalnim putem. Oni su već otišli predaleko, toliko daleko da 'Njujork tajms' u jednoj nedavnoj kolumni bez zazora poziva Bajdena da uspostavi funkciju 'cara za realnost' kao svojevrsno orvelovsko Ministarstvo istine,“ ukazuje Aleksandar Pavić.
„Prisustvujemo epilogu priče o uništavanju samog pojma normalnosti na Zapadu“, upozorava Slobodan Despot, i zaključuje: „Rusija je, praktično, jedini faktor koji, svojim zalaganjem za normalne, porodične vrednosti, može da spreči da ovaj totalitarizam Zapada ne postane i globalni fenomen. I sam Zapad je toga svestan, i neće se smiriti već će nastaviti s pokušajima da i nju poništi. Zato se i Srbija, koja se nalazi između ovih svetova, nalazi pred jasnim izborom. Ili ćemo dozvoliti da, malo po malo, i naše društvo postane ono što je Zapad već postao, uključujući i seksualizaciju male dece, ili ćemo izričito reći ne, to nas ne zanima. To nije naš svet.“
Pročitajte još:
