Andijev, poreklom iz Južne Osetije, priključio se srpskim borcima u odbrani zemlje. Raspoređen je u herojsku 549. motorizovanu brigadu, koja je branila granicu prema Albaniji i Makedoniji, ali se i borila protiv tzv. OVK u dubini Kosova i Metohije. Bio je snajperista i ranjen je kod Suve Reke 5. maja te ratne 1999. godine.
„Pogođen sam u oko... Munjevito sam razmišljao. Snajper sam prebacio na drugo rame, jezikom sam obrisao nišan od krvi i nastavio da pucam. Osetio sam da gubim svest, nekako sam se podigao, a tada sam dobio i drugi metak u ruku. Saborci su me brzo stavili na šatorska krila i odneli u pozadinu“, ispričao je Andijev jednom prilikom.
Lečen je u Prištini i u Beogradu, na VMA. Iako su posledice ranjavanja bile teške i ostao je invalid, on se pre kraja rata svojevoljno vratio među svoje saborce na Kosmetu. Kao i ostalima, i njemu je teško pala politička odluka o povlačenju Vojske Jugoslavije iz južne pokrajine Srbije.
Posle rata ostao je da živi u Srbiji, u Vlasotincu. Oženio se i dobio sina Lazara, a njegova porodica se nekoliko godina kasnije preselila u Beograd.