Iako se u prvi mah činilo da će Puđdemon izbeći pravdu i da će trajno ostati u Belgiji, pod, kako se spekulisalo, zaštitom svojih saveznika, flamanskih separatista, to se ipak, po svemu sudeći, neće dogoditi. Tako se Španija sprema za novo suđenje vođama katalonskog separatističkog pokreta – prethodno je održano oktobra 2019, kada je Vrhovni sud Španije osudio grupu katalonskih separatista na zatvorske kazne od tri do trinaest godina. Trinaest godina dobio je Oriolo Đunkeras, bivši Puđdemonov potpredsednik.
Puđdemonovo izručenje - udar na separatizam u Španiji
„Činjenica da će Puđdemonu biti ukinut imunitet u Evropskom parlamentu ogroman je udarac za katalonski separatizam. On je ikona tog separatizma, čovek koji je bio predsednik Katalonije koji je pokušao da taj region otcepi od Španije, naći će se pred licem pravde. Činilo se da je njegov boravak u Belgiji davao tračak nade da će svako ko pokuša nešto slično moći da barem pobegne od zatvorske kazne“, komentariše odluku Evropskog parlamenta hispanista Rajko Petrović iz Instituta za evropske studije.
Puđdemonu, ali i njegovim saradnicima Toniju Kominu i Klari Ponsati. Evropski parlament ukinuo je imunitet, za šta je glasalo 400 poslanika, dok je 248 bilo protiv, a 45 uzdržano.
Puđdemon i njegovi saradnici pobegli su u Belgiju nakon ilegalnog referenduma o nezavisnosti Katalonije, koji su organizovali u oktobru 2017.
Udarac koji bi katalonski separatisti pretrpeli izručenjem Puđdemona bio bi utoliko veći, s obzirom da su tri separatističke katalonske partije osvojile tesnu većinu na regionalnim izborima održanim u februaru. Tri najveće separatističke stranke, KUP, Republikanska levica i Zajedno za Kataloniju najavile su koalicionu vladu čiji će zadatak, podseća Petrović, biti organizacija novog referenduma o nezavisnosti.
„Čini mi se da će Puđdemonovo izručenje biti ozbiljan udarac takvoj politici“, naglašava on i dodaje da će Puđdemonovo izručenje dodatno opteretiti unutrašnje odnose u Španiji.
Puđdemonovo izručenje moglo bi da uzdrma i politički pejsaž katalonskih separatista zato što se, prema Petrovićevim rečima, i među njima vodi borba ko će preuzeti mesto lidera.
S obzirom da je i Đunkeras u zatvoru, borba bi mogla da se odvija između Perea Aragonesa, aktuelnog predsednika katalonske vlade (Đeneraliteta) i Kima Tore, bivšeg premijera kome je izrečena zabrana obavljanja javnih funkcija zbog toga što je svojevremeno odbio da sa zgrade vlade ukloni grb nezavisne Katalonije.
„Sve u svemu, odluka Evropskog parlamenta pokazaće sa jedne strane snagu i uticaj španske države na evropskom nivou, što je svakako pozitivno za Madrid, ali će sa druge strane svakako uneti nestabilnost ne samo u Kataloniji, već i u celoj Španiji“, kaže Petrović.
Puđdemon će, čim pređe granicu Španije biti uhapšen i isporučen Vrhovnom sudu.
„Sigurno ga čeka suđenje za podsticanje pobune protiv Španije, što je jedan od najtežih delikata u toj zemlji. Sigurno ga očekuje zatvorska kazna od preko deset godina, jer sama činjenica da su neki daleko manje značajni vinovnici referenduma iz 2017. osuđeni na preko deset godina, ne daje gotovo nikakvu nadu da bi Puđdemon mogao biti oslobođen ili pomilovan“, smatra Petrović.
Katalonsko društvo značajno se polarizovalo od 2006, kada je o nezavisnosti počelo otvoreno da se govori. Sva istraživanja, i ona naručena iz Madrida, a i ona naručena od strane separatista, govore da se broj pristalica nezavisnosti kreće oko 47, 48 odsto, navodi naš sagovornik. Isti toliki je broj onih koji su izričito protiv nezavisnosti.
Puđdemonov povratak mogao bi da poveća broj pristalica nezavisnosti, smatra Petrović, ali, kako kaže, u neznatnom procentu.
Kosovo i Katalonija – dvostruki aršini EU
Poredeći slučaj Katalonije sa slučajem Kosova i Metohije, Petrović primećuje da se radi o licemerju i dvostrukim aršinima Evropske unije.
„Takva politika podržala je otvaranje Pandorine kutije, koja je dovela do toga da pojedini regioni u Evropi žele isto što i lažna država Kosovo. To treba shvatiti, sa jedne strane, kao geopolitičku igru – Brisel već godinama učestvuje u destabilizaciji našeg prostora, slabljenju Srbije, a sa druge strane, Brisel se plaši da bi, kada bi pustio Kataloniju da se otcepi, to izazvalo domino efekat“, kaže on.
Zbog toga Brisel pokušava da kosovskometohijski problem predstavi kao jedinstven slučaj koji važi samo za konkretan primer, ali to, prema Petrovićevim rečima ne može da bude tačno.
„Podsećam da je upravo Karles Puđdemon, po sopstvenom svedočenju, bio prisutan u Sloveniji, kada je ona 1991. održavala referendum o otcepljenju od Jugoslavije. Tako da mi se čini da ta politika dvostrukih standarda po pitanju separatizama na tlu Evrope neće moći da se održi“, zaključuje on.