Jedan od njih je strategija „deokupacije“ poluostrva koju je ranije odobrio Savet za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine.
„Istorijski dokument koji je bio potreban još 2014. Signal je jasan: ne samo što pozivamo svet da pomogne u vraćanju Krima, i sama Ukrajina se ozbiljno i sistematski bavi ovim na inicijativu predsednika Vladimira Zelenskog“, napisao je Kuleba na Tviteru.
We’ve approved the Strategy for Deoccupation & Reintegration of Crimea, a historic document needed since 2014. The signal is crystal clear: we don’t just call on the world to help us return Crimea, Ukraine makes own dedicated & systemic efforts under @ZelenskyyUa’s leadership 1/2
— Dmytro Kuleba (@DmytroKuleba) March 11, 2021
Drugi stub je konsolidacija – objedinjavanje „napora svih partnera“ na osnovu samita „Krimske platforme“, planiranog za 23. avgust. Na njemu Kijev želi da razgovara o „povratku“ poluostrva. Ukrajina je brojnim državama predložila da se pridruže platformi, među kojima su Turska, Francuska, Velika Britanija, Nemačka, Kanada i Sjedinjene Američke Države.
Kao treći stub, Kuleba je spomenuo sinergiju – „obnavljanje međunarodnog prava i, kao rezultat toga, potpuni ukrajinski suverenitet“ nad Krimom i Sevastopoljem.
Krajem februara ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski potpisao je ukaz o merama za „deokupaciju“ i reintegraciju Krima. Među njima su organizacija samita „Krimska platforma“ i koraci „za razvoj i podršku krimskotatarskog jezika, kulture i zaštite prava“ Krimljana.
Na Krimu ukaz Zelenskog smatraju „političkim blefom“. Predsedavajući Odbora za narodnu diplomatiju i međunacionalne odnose krimskog parlamenta Jurij Hempel primetio je da su efikasnost i relevantnost ovog ukaza, „kao i sve što kijevske vlasti preduzimaju u vezi sa Krimom“, ništavne. Državna duma je taj dokument nazvala populističkim.
Istovremeno je zamenik ukrajinskog ministra pravde Ivan Leščina saopštio da su stanovnici Krima i Donbasa podneli osam hiljada žalbi protiv Kijeva Evropskom sudu za ljudska prava.
Pročitajte još:
