Ovako direktna ocena Si Đinpinga razumljiva je koliko i opravdana. Ne samo zato što je Henri Kisindžer, doajen američke diplomatije i arhitekta otopljavanja odnosa Vašingtona i Pekinga pre pola veka, još u novembru 2019. upozorio da se dve zemlje nalaze na početku svog Hladnog rata, već i zato što je Entoni Blinken, državni sekretar u administraciji Džozefa Bajdena, bio direktan barem koliko i Si.
Blinkenova pretnja
S tom sitnom a suštinskom razlikom što američki državni sekretar ne upozorava, kao što to čini predsednik Kine, nego preti.
Odnosi Vašingtona i Pekinga, rekao je ovih dana Blinken u svom prvom važnom spoljnopolitičkom govoru, predstavljaju „najveći geopolitički test stoleća“, zato što je Kina „jedina zemlja koja poseduje ekonomsku, diplomatsku, vojnu i tehnološku moć da ozbiljno ugrozi stabilan i otvoren međunarodni sistem — sva ona pravila, vrednosti i odnose zahvaljujući kojima svet funkcioniše onako kako mi to želimo“.
A svojim odnosom prema takvoj Kini Amerika namerava da „upravlja (...) s pozicije sile“.
Prethodno je i Džejk Saliven, Bajdenov savetnik za nacionalnu bezbednost, pripretio Kini da će „platiti“ zbog navodnog ugrožavanja slobode Hongkonga — kao da je taj grad bio slobodan pod britanskom okupacijom nakon opijumskih ratova — a „Fajnenšel tajms“ podseća i da je u svom prvom telefonskom razgovoru s predsednikom Kine predsednik Amerike pripretio „posledicama“ zbog tobožnjeg, Blinkenovim rečima, „genocida Ujgura“ u severozapadnoj pokrajini Sinkjang.
„Fajnenšel tajms“ ukazuje i da Amerika zvecka oružjem oko obala Kine — u proteklom periodu sprovela je pomorske manevre i u Južnom kineskom moru i u Tajvanskom moreuzu — i otkriva da je Bajden svoju politiku prema Kini poverio spoljnopolitičkim jastrebovima, te da će, uprkos svem diskontinuitetu s Donaldom Trampom, konfrontativni pristup prema Kini biti nastavljen.
Jedina razlika, zapravo, sastoji se u tome što će, za razliku od Trampa koji je pokušao sam, Bajden pokušati da zaustavi Kinu uz pomoć saveznika. Ipak, napominje „Fajnenšel tajms“, „pitanje je koliko su partneri, naročito u Evropi, voljni da uzmu učešće u ovim planovima... Evropski saveznici opiru se nastojanju da budu uvučeni u hladnoratovsku konfrontaciju s Kinom“.
Petogodišnji plan
U svakom slučaju, američka namera je jasna, i pitanje je samo da li može da se ostvari. A Kina tome svakako namerava da se suprotstavi, o čemu ne svedoče samo citirane reči predsednika ove zemlje već i novi, 14. po redu petogodišnji plan njenog razvoja koji na svoje 142 gusto ispisane stranice, kako sumira „Saut Čajna morning post“, stavlja akcenat na razvoj naprednih tehnologija – kao neizostavni deo strategije „smanjenja zavisnosti od inostranih tehnologija i jačanja konkurentnosti u odnosu na SAD“.
Ovo pak uz svojevrsnu diplomatsku ofanzivu „širenja topline i nade“ po svetu koju je najavio ministar inostranih poslova Vang Ji.
Svet je, kako tim povodom u redakcijskom komentaru objašnjava kineski list „Global tajms“, u prilici da vidi „velikodušnost diplomatije Kine kao velike sile“... „Kina je prijateljska i skromna zemlja... Da li je ikada međunarodna zajednica videla tako toplu i poniznu veliku silu? Kina je, bez sumnje, najiskreniji zagovornik i branilac normi uzajamnog poštovanja, miroljubive koegzistencije i nemešanja u tuđa unutrašnja pitanja... Kina se razvija ubrzano dok SAD uvlače svoje saveznike u intenziviranje ideološkog sukobljavanja s Kinom“.
Zašto Amerika bira sukob umesto saradnje s Kinom, i kako će na Bajdenove pozive odgovoriti evropski i indopacifički saveznici? Kakve se namere kriju iza novog petogodišnjeg plana koji je predstavljen u Pekingu? I zašto je Si Đinping onoliko samouveren?
Ovo su pitanja o kojima su u „Novom Sputnjik poretku“ govorili Milorad Denda, nekadašnji dopisnik naših medija iz Pekinga, i analitičar Branko Pavlović.
Razlozi Sijevog optimizma
„Kina je, sa svega oko tri odsto udela u svetskoj ekonomiji 2000. godine, stigla na 18 odsto 2020. Za samo 10 godina, od 2010. do danas, BDP je dupliran“, ukazuje Milorad Denda i naglašava da o razlozima Sijevog optimizma i različitim trajektorijama Istoka i Zapada „ponajbolje govori ono što se upravo sad događa — dok američki Kongres usvaja ogromne pakete pomoći svom postradalom stanovništvu i privredi, na drugoj strani sveta kineski parlament usvaja planove razvoja za narednih pet, 15 godina, i sve do 2050.
Upravo se u ovako različitim preokupacijama dve strane ponajbolje i ogleda ta gigantska promena koja se dogodila u svetu u poslednje dve-tri decenije. Otuda se i pojačana retorika iz Amerike ponajpre treba shvatiti kao izraz njene panike zbog zaostajanja u odnosu na Kinu; ne verujem da iko u Vašingtonu ozbiljno misli da će pretnjama Kini uspeti da zaštiti svoje interese“.
„Često se ističe da je Kina postala najveći trgovinski partner Evropske unije, ali EU nije najveći trgovinski partner Kine — to su zemlje ASEAN-a. I zemljama Afrike je Kina postala najveći trgovinski partner, njena trgovinska razmena sa Amerikom obara rekorde... Samo onaj ko to ne želi može da ne vidi o kakvim trendovima govore ovi podaci. Jednostavno, nema razvoja bez saradnje sa Kinom“, napominje Branko Pavlović.
„Kineska privreda već više od 40 godina uzastopno nije ušla u recesiju, štaviše, u mnogima je beležila i rekordne stope rasta, čime je na delu opovrgla tvrdnje o ciklusima u ekonomiji; ti periodi uspona i padova karakteristični su za ovaj zapadni neoliberalni model koji sada krahira“.
Nova faza razvoja
Za razliku od krize koja postaje permanentno stanje na neoliberalnom Zapadu, novi petogodišnji plan, objašnjava Milorad Denda, „pokazuje da Kina sad ulazi u novu fazu svog razvoja, tako da će akcenat biti stavljen na kvalitet tog razvoja uz smanjivanje zavisnosti od stranih tehnologije, što podrazumeva i povećanje ulaganja u naučno-tehnološki razvoj. Kinezi su to formulisali u četiri tačke: biti pripravan, opremiti se, ne razdvajati se (od sveta), ali i ne zavisiti ni od koga“.
„Kina nastoji da izbegne tzv. zamku srednjeg razvoja tako što će da se preusmeri na tehnološki sofisticiraniju proizvodnju, uz jačanje unutrašnjeg tržišta i dalje podizanje standarda svojih građana...,“ dodaje Branko Pavlović.
„Njihov cilj je da kroz pet godina Kina bude, kako kažu, moderna socijalistička zemlja“.
Savez Rusije i Kine
A na tako zacrtani put njenog razvoja staje Amerika.
„Amerika odbija da prihvati Kinu kao svog ravnopravnog partnera. Jer, ako bi to učinila, njena uloga u svetu bi se — samim razvojem Kine — prirodno smanjila, dok bi kineska ojačala. Amerika to ne želi da dopusti, odbijajući da shvati da je to neminovnost,“ komentariše Milorad Denda, i ukazuje:
„Imajući u vidu strateško povezivanje Kine i Rusije, njihovu kombinovanu vojnu i ekonomsku moć naspram pokušaja da se uruše te dve zemlje koje je osuđeno na neuspeh, jasno je da će uskoro morati da dođe do temeljnog preispitivanja strategije za budućnost — ali ne u Kini i Rusiji, već na Zapadu“.
„Rusija i Kina su jedna drugoj tačke oslonca, i apsolutno komplementarne u svom nastupu u čitavom spektru različitih oblasti, od vojne industrije preko infrastrukturnih projekata do naučno-tehnoloških istraživanja. Stoga ih je nemoguće suzbiti, i Amerikanci i sami to jako dobro znaju“, skreće pažnju Branko Pavlović, i zaključuje:
„Stoga je moguće da je američka strategija zapravo nešto drugačija nego što deluje na prvi pogled — napadajući Kinu, oni zapravo ciljaju Evropsku uniju. Oni su, naime, svesni da Kinu ne mogu da zaustave. Ali, ako istovremeno dopuste i Evropskoj uniji da se razvija sarađujući s Kinom, Amerikanci gube dvostruko. I zato će nastojati da svoje odnose s Kinom zaoštre do te mere da će Evropljane dovesti u situaciju da moraju da se opredele između jednih i drugih. Otuda bi sadašnja eskalacija pretnji Amerike Kini ponajpre trebalo da zabrine Nemce i Francuze... Ipak, činjenica ostaje da, na duži rok, Amerikanci nemaju pozitivnu izlaznu strategiju. I upravo to ih u ovom trenutku čini jako opasnim, sve i ako će iz turbulencija koje slede u narednih nekoliko godina kao pobednici izaći one snage koje teže saradnji na obostranu korist“.
Pročitajte još:
- U Vašingtonu iznenađeni i šokirani: Sporazum EU i Kine, a gde je tu Amerika... /video/
- Si Đinping u razgovoru sa Bajdenom: Sukob Kine i Amerike bi bio katastrofalan za ceo svet
- Što više SAD šire haos, to će jači biti odnosi Rusije i Kine
