Francusku, Japan, Australiju, Norvešku, Nemačku, Portugal, Španiju, Čile, Kanada i Finsku, kao i Evropsku uniju, donele su svoje strategije sa planovima da podstakne proizvodnju vodonika.
Veliki zagađivači, poput Kine i SAD opredeljuju se za vodonik kao energent budućnosti i u razvojne projekte i istraživanja ulažu velika sredstva. U EU, koja je u julu prošle godine usvojila vodoničnu strategiju za klimatski-neutralnu Evropu, najvljeni su značajni fondovi za podsticaj razvoja vodoničnih tehnologija. Susedna Hrvatska piše svoju vodoničnu strategiju.
Srbija ima sve šanse da ne zaostaje u vodoničnoj tranziciji. Koncept srpske vodonične strategije sačinila je Radna grupa za vodonik s osnovnim ciljem da ukaže na potrebu integralnog promišljanja o sadašnjem i budućem razvoju srpske energetike u pravcu primene vodonične tehnologije.
O tome zašto je vodonik osnovni energent budućnosti i šta Srbija treba da uradi da bi uhvatila korak sa svetom u procesu vodonične strategije, kako da mobiliše sve u državi, da bi se efikasno iskoristili svi potrebni resurse na razvoju i primeni vodoničnih tehnologija u današnjoj „Energiji Sputnjika“ Jelica Putniković razgovara sa vođom ekspertskog tima koji je napisao Srpsku vodoničnu strategiju Miljanom Vuksanovićem, potpredsednikom kompanije „WES CO Power and Engineering“.
