Lokacija Hiperboreje nije poznata, približno bi mogla da bude na zemlji „iza Boreje“, odnosno iza severnog vetra ili negde u današnjoj Rusiji. Mističnu zemlju su spominjali i grčki naučnici i književnici kao što su Ferenik, Filostefan, Simij Rodoski, Diodor Sicilijanski i Mnasej Patarski.
Rimski naučnici su tvrdili da je Hiperboreja zaista postojala. Na primer, svedočenja Plinija Starijeg su slična starogrčkim izvorima. Prema njegovom mišljenju Hiperborejci su živeli iza Rifejskih (moguće Uralskih) planina i na tu stranu Akvilona (severnog vetra koga Grci nazivaju Boreja). U mnogim izvorima i mitovima se govori da tamo nikada nema zime. Plinije je Hiperborejce nazivao srećnicima, koji imaju dugovečnu i legendarnu istoriju.
„Ta zemlja je sva okupana suncem. Ona je lišena vetrova i ima prijatnu klimu. Tamo ne postoji razdor i bolesti“, kaže rimski naučnik. On nimalo ne sumnja u postojanje Hiperborejaca i dodaje: „Svetiljke izlaze jednom godišnje, tokom letnjeg solsticija, a zalaze pri zimskom solsticiju“. Letnji solsticij - kada Sunce prelazi najduži luk preko neba i tada su sva mesta iznad severnog pola osvetljena, a ispod južnog pola su u mraku. U zimskom solsticiju je obrnuta situacija i Sunce prelazi najkraći luk.
Pokrovitelj Hiperborejaca je bio Apolon, bog Sunca. Grci su ovaj narod smatrali bliskim sa Bogom. Stavili su ih u istu ravan sa Etiopljanima (ne treba ih mešati sa stanovnicima Meroe i stanovnicima Istočne Afrike), Feacima i Lotofazima.
Život za Hiperborejce je večni praznik. Bili su poznati po veselim pesmama i plesovima, kao i po gozbama i muzici. Smatralo se da se mogu ponovo roditi nakon smrti.
Diodor je tvrdio, da je Apolon bio glavno božanstvo Hiperboreje. Herodot je izjavio, da se hiperborejska civilizacija nalazila daleko od zemalja Skita. Verovatno je imao u vidu Uralske planine, kao i Plinije. Poznato je da su Hiperborejci trgovali sa Grcima, do trenutka kada se nije dogodio incident na ostrvu Delos, gde su trgovci sa severa ubijeni.
Spominju se i misteriozni predstavnici ove kulture Abaris i Aristej. Govorilo se da su Grke podučavali raznim naukama, kao što su medicina i filozofija. Smatra se da su leteli, navodno, na nečemu nalik na vatrene strele.
Reklo bi se da u to vreme nije postajala fantastika kao žanr. Tada nije bilo u modi izmišljati neki svet i stvorenja. Može se samo nagađati šta su Grci imali u vidu pod misterioznim Hiperborejcima. Poznato je da današnji naučnici poriču teoriju postojanja Hiperboreje iza Urala, jer se u mitologiji jasno navodi da su živeli na teritoriji gde nema zime.
Ako je verovati ezoteričnim teorijama, onda možemo pretpostaviti da su Hiperborejci imali sredstva da obezbede toplotu svima. Hiperboreja je uvek privlačila okultiste, mistifikatore i teozofe, a posebno je bila popularna u sovjetsko vreme.
Aleksandar Barčenko, istaknuti naučnik SSSR-a, izvršio je ekspediciju na dalekom Severu, kako bi pronašao izvore drevnih civilizacija. Kažu da je našao hramove i ruševine koje su ostavili severnjaci, ali je istraživanje obustavljeno. Ove tajne su bile od velikog interesa za mistifikatore Trećeg rajha i sledbenike Teozofskog društva Helene Blavatski. U „Tajnoj doktrini“ Blavatske spomenuta je i supercivilizacija koja sebe naziva Hiperborejom.
„Ezoterični bum“ na temu izučavanja Hiperboreje je ponovo nastao devedesetih godina, ali ta pojava se teško može ubrojiti u ozbiljne naučne doprinose čovečanstva. Tajanstvena civilizacija dalekog Severa je do danas ostala veliko pitanje kako za nauku, tako i za ezoterična učenja. Za sada nema ni jednog dokaza o postojanju ove tajanstvene kulture, postoje samo mitovi, legende i mistične rasprave.
Pročitajte još: