Pre 40 godina „Šarlo“ je pevao „Ona se budi“, „Orgazam“ je najavljivao da „Krokodili dolaze“, a „VIS Idoli“ ispevali pank odu plastici. Pre 40 godina mladi muzičari su išli u pohod na „zlatnog papagaja“, pank feniksa koji se izdigao iz pepela jugo-roka, nikad originalniji, nikad glasniji.
Tri benda „VIS Idoli“, „Šarlo akrobata“ i „Električni orgazam“ i producenti, tonci, ilustratori, fotografi, reditelji, svi umetnici koji su bili deo tog ’Paketa’ promenili su pre četiri decenije način na koji slušamo, osećamo i opipavamo puls novog ritma.
Kako nam je novi talas ušao u krvotok
Za pojavu „novog talasa“ u jugoslovenskoj muzici „krivac“ je po mnogima pank koji je krajem sedamdesetih, početkom osamdesetih doneo novu energiju.
„Vlada i ja smo kao klinci imali bend koji je zvao ’Zvuk ulice’ i svirali smo džez-rok“, kaže za Sputnjik Zdenko Kolar, nekadašnji basista sastava „VIS Idoli“.
„Mi smo se u početku grozili panka, a onda smo ukapirali tu energiju i počeli da pankerišemo. I to je bilo to. Novi talas ušao je u naš krvotok. Sve ideje, reči, rifovi, postali su velika stvar. Drugačije smo razmišljali o stvarima, ljubavi, o tome zašto su danas devojke ljute“, seća se Kolar.
Istorija nastala u Svetogorskoj ulici
Fotograf, ilustrator i grafički dizajner Branko Gavrić koji je idejni tvorac naziva kompilacije i dizajna omota kaže da se sa mnogim muzičarima sa „Paketa“ tada družio na koncertima, po žurkama.
„Sve je tada bilo sveže, blisko i to više ljudi nego muzika“, kaže za Sputnjik Branko Gavrić koji je pre „Paketa“ bio ilustrator, strip crtač, grafički urednik, fotograf lista „Student“ i ilustrator „Džuboksa“.
„Gileta sam znao od ranije, a ’Idole’ još od projekta ’Dečaci’ koji je smislio Dragan Papić. Pa smo tako 1980. godine pravili jedan foto-strip čiji su autori bili Papić i Šaper. Zvao se ’Kogito ergo sum’ i bio je objavljen u ’Vidicima’. U njemu sam bio zli poslastičar koji svoje mušterije truje sladoledom“, priseća se Gavrić.
Pesme, ideja za koncept, za omot „Paketa“ nastali su u Svetogorskoj ulici odakle je zvuk Beograda odjeknuo Jugoslavijom. Na tom mestu vlasnik studija Druga maca, Enco Lesić okupio je bendove i umetnike oko ’paketa’ i napravio ovu kompilaciju.
„’Paket aranžman’ desio nam se potpuno slučajno, da ne kažem iz nemogućnosti da bilo koji od ova tri benda, ’Šarlo’, ’Idoli’ i ’Orgazam’ u tom trenutku izda svoj album. Imali smo pesme, ali nismo ih imali dovoljno, zbog čega je Enco Lesić došao na ideju da napravimo kompilaciju“, objašnjava Kolar.
Branko Gavrić koji je bio prijatelj Lesića i sa kojim je radio omote za grupu „Tunel“, Bajagu, Slađanu Milošević i druge, pozvan je da uradi omot za „Paket“.
„Tada je svima bilo jasno da se radi o tri potpuno različite muzičke grupe. Niko od njih nije bio baš oduševljen da izađe na zajedničkom vinilu, svi su hteli samostalan album“, navodi Gavrić.
„Maljčiki“, „Krokodili dolaze“, „Niko kao ja“
„Razgovarajući sa Encom, počeo sam da govorim o ’paketu’ grupa, a posle toga je samo kliknulo ’Paket aranžman’. Istovremeno znao sam da je ta muzika sasvim na tragu tadašnjih događaja u Evropi, a da Evropa nema pojma šta se ovde svira. Pritom su tada u Evropi smatrali da smo mi iza ’gvozdene zavese’ sa ostalim sovjetskim socijalistima i nisu očekivali ništa približno tako dobro“, tvrdi Branko Gavrić, kreativni direktor „Paket aranžmana“.
Pozivajući Evropu u Beograd, Gavrić je idejno zaokružio turistički paket aranžman uz podnaslov „Pozdrav iz Beograda“ iz čega je usledio ostatak vizuelnog rešenja.
„Meni je naslovna uvek bila na sličnom nivou parodije sa musavom Beograđankom, u dimu iz dimnjaka i crvenom i žutom bojom sa sovjetske zastave“, objašnjava Garvić.
Slike sa poleđine omota nastale su na snimanju emisije „Rokenroler“ tada mladih reditelja Borisa Miljkovića i Branimira Dimitrijevića-Tucka kada su ujedno i nastali spotovi za pesme „Maljčiki“, „Krokodili dolaze“, „Niko kao ja“… Fotografije na unutrašnjem omotu radili su Goran Vejvoda i Branko Gavrić.
„Svi muzičari bili su protiv mog rešenja u startu, svako je imao svoje ideje, a naročito Gile i Koja koji su hteli sami da rade omot. Međutim, Enco je prihvatio moju ideju i presekao. Sa njim se složio i legendarni Siniša Škarica, urednik Jugotona“, priča Gavrić.
U februaru 1981. sve se promenilo
„Idoli“ su pre „Paketa“ svirali kao predgrupa bendu „Vruć vetar“ i izvodili samo pet, šest pesama. Već na nekoj od sledećih svirki u čuvenom klubu Kulušić u Zagrebu, „Idoli“ su bili glavna grupa, a „Vruć vetar“ im je bio predgrupa.
„Za mesec, dva dana sve se preokrenulo“, smatra Kolar koji dodaje i da su „Idoli“ na nekom od sledećih nastupa svirali sa „Bijelim dugmetom“ u Sarajevu pred nekoliko hiljada ljudi.
Osim nastupa po Jugoslaviji, beogradski novotalasni bendovi nastupali su i u Poljskoj i bili uvršteni u listu bendova koji najviše obećavaju u Evropi.
„Suviše je naglo sve došlo. Neki su previše uzleteli, mislili su da su napravili baš veliku stvar. Iz mog ugla moglo je mnogo, mnogo bolje“, tvrdi Kolar.
Zajedno sa muzikom, desio se i veliki preokret u svim umetnostima, u dizajnu, u filmu, fotografiji.
„Takva atmosfera u društvu je bila, povišen nivo energije pa se dešavao i prodor u dizajn. Par godina posle ’Paketa’ ja sam kao početnik dizajner dobio prvu nagradu na međunarodnom konkursu za logotip Geneksa. To je nešto što je tek tada postalo moguće“, navodi Gavrić i dodaje:
„Nosio nas je neki veliki novi talas u svemu, i u stripu i u fotografiji. Treba se samo setiti Poletove škole fotografije ili Trbuljakovog dizajna i ta energija je eksplodirala u muzici širom Jugoslavije. Svi smo bili u nekoj vrsti ’over drajva’, učili jedni od drugih, međusobno se inspirisali.“
Novi talas na relaciji Beograd – Zagreb
Nova muzika odzvanjala je na relaciji Beograd – Zagreb, a pre beogradskog „Paketa“ koji simbolično nosi podnaslov „Pozdrav iz Beograda“, 1980. godine u beogradskom Domu omladine održana je serija koncerata „Pozdrav iz Zagreba“ na kojem su nastupali tadašnji hrvatski bendovi.
„Mnogi muzičari, stripadžije, ilustratori su se u to vreme intenzivno družili, a najviše u osovini Beograd-Zagreb i malo Sarajevo. Često smo putovali u goste jedni drugima, a i po svetu. Današnji klinci ne bi verovali kako je lako bilo zaraditi za avio karte ili - kao što sam ja više puta uradio - stopirati do Londona“, tvrdi Gavrić.
Legendarni muzički urednik Jugotona Siniša Škarica svojevremeno je izjavio da je muzika sa „Paketa“ bio beogradski odgovor nabujalom struju zagrebačkog novotalasnog trija – „Azre“, „Filma“ i „Haustora“.
„Darko Rundek ovde je popularniji nego u Hrvatskoj, uostalom kao što smo i mi bili popularni u Zagrebu. Sećam se da je, kada dođe ’Film’, to bila ekstaza među beogradskom publikom“, navodi Kolar.
O popularnosti zagrebačkih bendova u Beogradu govori i Gavrić koji se seća „Azrinih“ koncerata u Domu omladine.
„Svi smo uživali u ’Azrinom’ koncertu u Domu omladine, pa koncertima grupe ’Film’. U principu tada sam osećao, a sada sam u to potpuno siguran da je između Beograda i Zagreba uvek postojao odnos ljubavi, ali i zavisti“, smatra Gavrić.
Iza „gvozdene zavese“
Uprkos činjenici što im je bilo teže da nabave instrumente, dođu do ploča, kupe žice, pribor za crtanje, tadašnjim umetnicima ipak nije bio problem da „skoknu“ do obližnih gradova i snabde se sa svime što im je bilo potrebno.
„Iako se sada priča o socijalizmu, o komunizmu, o diktatu partije, mi smo imali tačno onoliko slobode koliko smo sami bili spremni da je uzmemo. Recimo u jednom trenutku sam radio u ’Borbi’ kao grafički urednik i mnogi misle da sam morao da budem u partiji da bih tamo radio, ali tadašnji urednik Saša Marinković nije ni pomišljao da to traži od mene, već me je zvao da radim zbog mojih sposobnosti i znanja“, ističe Gavrić.
40 godina kasnije
Iako od pomenuta tri benda, jedino „Orgazam“ i dalje aktivno svira, sve pesme „Paketa“ i dalje se slušaju. O tome svedoči i reizdanje „Paket aranžmana“, kao i prvog album „Šarla“ i „Orgazma“ sa fotografijama, razgovorima sa članovima bendova, tekstovima rok kritičara i novinara, dokumentima iz arhive Jugotona.
„Istorija je napisana“, kaže Kolar koji sa ove distance smatra da bi u pojedinim situacijama drugačije postupio.
„Tada sam bio popustljiv. Mislim da bi bilo bolje da sam neku svoju reč dao više, a tamo sam bio u nedoumici, nisam izlagao svoje misli i ne mogu da kažem ni da sam kriv“, naglašava Kolar.
Branko Gavrić ističe da je sve što se desilo neponovljiv odraz trenutka i okolnosti.
„Ja sam danas deda tog Branka od pre 40 godina, a pravi deda može samo da podrži i razume, a ne da soli pamet unuku“, zaključuje Branko Gavrić.
Post skriptum
Pošto je snimao muziku za „EKV“, „U škripcu“ i komponovao za mnoge filmove, Enco Lesić devesetih godina zatvorio je studio Druga maca i vratio se u Split. Tonski snimatelj „Paketa“ Miroslav Cetković Cvele već godinama svira sa Bajagom i „Instruktorima“.
Jugoton je u međuvremenu postao Koracija rekords. Siniša Škarica i dalje producira, piše, stvara.
Boris Miljković i Branimir Dimitrijević-Tucko danas su ugledni umetnici, art direktori, pisci, scenaristi, reditelji. Goran Vejvoda kao uspešan umetnik već godinama živi i stvara u Francuskoj.
Branko Gavrić je posle „Paketa“ radio plakat za Mlade istraživače Srbije za koji su mi pozirali Krle i Mira Mijatović iz „Via Talas“, a posebno mu je drag plakat za Omladinske radne akcije ’81. na kojem Vlada Divljan cepa akcijašku uniformu, a ispod nje ima kostim Supermena. Danas je idol mnogim ilustratorima, grafičkim dizajnerima.
„Idoli“ su prestali da postoje 1984. godine, „Šarlo“ još 1981, a po njegovom raspadu Koja je osnovao „Disciplinu kičme“. Zdenko Kolar već decenijama nastupa sa svojim bendom „Zona B“. „Orgazam“ je ove godine obeležio čak 41. rođendan.
