„Finansiranje je počelo. Ono je dovoljno za nivo projektovanja u periodu od dve godine. U okviru konstruiranja aparata 'Venera-D' takođe će biti razmotreni naredni projekti programa. To neće biti jedna misija, već kompleksni program za dalje ekspedicije“, rekao je naučnik.
Kako je rekao, za sada nisu baš jasne okolnosti u vezi sa političkom situacijom u Americi, sa novom administracijom.
„Čekamo odluku i nadamo se pozitivnoj odluci da će 'Venera-D' biti ruska misija uz aktivno učešće SAD, a možda i drugih zemalja“, rekao je Zeleni.
Prema njegovim rečima, do 2029. godine će ka Veneri poleteti indijska orbitalna sonda „Šukrajan“ na kojoj će biti razmešten rusko-francuski instrument.
„Na taj način ne odlažemo program istraživanja Venere na neodređeno i već pre 2029. godine planiramo da obavimo neka istraživanja“, objasnio je.
Ranije je saopšteno da je Rusija počela da radi na kosmičkom aparatu „Venera D“ koji je namenjen za ispitivanje površine Venere.
Kako je saopšteno iz Instituta kosmičkih istraživanja Ruske akademije nauka, radi se o pilot-projektu. Lansiranje je planirano 2029. godine. Finansijska sredstva za preliminarni dizajn biće izdvojena tokom ove godine a do 2025. godine biće potrebno oko 550 miliona rubalja (7,5 miliona dolara).
Automatska interplanetarna stanica „Venera-D“ sastoji se od orbitalnog aparata i aparata za sletanje čiji će zadatak biti kompleksno ispitivanje atmosfere Venere – njene površine, unutrašnje građe i plazme koja je okružuje. Bilo je planirano da to bude zajednički rusko-američki projekat, ali je „Roskosmos“ prošle godine saopštio da će to biti nezavisni nacionalni projekat.
Za „Veneru-D“ biće upotrebljena osnovna struktura sovjetske stanice za sletanje primenjena u misijama „Venera“ i „Vega“.
U vreme SSSR ukupno je bilo 10 uspešnih misija na Veneru.
Pročitajte još:
