U izveštaju je istaknuto su takvi rezultati postignuti uprkos globalnoj krizi praćenoj naglim padom cena nafte. Analitičari navode da je prema prošlogodišnjim rezultatima ruski BDP pao za 3,1 odsto, odnosno više nego u kriznoj 2015. godini (kada je pao za dva odsto), ali je mnogo bolji nego 2009. godine (kada je pao za 7,8 odsto).
„Takav rezultat je posebno vredan pažnje u svetlu najdublje recesije u svetskoj ekonomiji od sredine 20. veka – minus 3,5 odsto prema preliminarnim procenama Međunarodnog monetarnog fonda. Prvi put u čitavom postsovjetskom periodu je Rusija doživela blažu recesiju nego svet u celini, uprkos činjenici da je sa globalnom krizom sinhronizovan i veliki pad cena nafte“, navedeno je u dokumentu.
Autori su takođe skrenuli pažnju na antikrizne mere Rusije. Prema mišljenju autora biltena, one su dovele do značajnog ublažavanja pada ruske ekonomije.
„Uticaj pandemije na dinamiku BDP-a je naravno veći od najavljenih 3,1 odsto pada. Osnovni scenario Ministarstva za ekonomski razvoj, kao i naša prognoza, koji su pripremljeni u septembru i oktobru 2019. godine, predviđali su rast ruske ekonomije za 1,7 odsto u 2020. godini“, pišu autori.
Eksperti su naglasili da je zahvaljujući merama državne podrške tokom 2020. godine usporavanje dinamike BDP-a zbog krize iznosilo oko 4,7 procentnih poena, a da bi bez tih mera šteta iznosila sedam-osam procentnih poena.
U dokumentu je navedeno da se uticaj epidemiološke krize na rusku ekonomiju manifestovao kroz nekoliko glavnih kanala, odnosno kroz smanjenje potrošačke i investicione aktivnosti zbog ograničavajućih mera, značajan pad obima izvoza, kao i sniženje cena nafte.
Pročitajte još:
