00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
17:00
60 min
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
21:00
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri

Srpska kafana za Ginisa: Kafa i kisela voda za 50 dinara

© Depositphotos.com / Emir KlepoDomaća kafa
Domaća kafa - Sputnik Srbija, 1920, 02.03.2021
Pratite nas
Da kafa i kisela voda zajedno u današnje vreme mogu koštati samo 50 dinara pokazao je Dragačevac Mladen Ravić, koji u selu Kotraža već godinama drži kafanu.

Činjenica je da su cene u ugostiteljskim objektima po srpskim selima manje, ali cenovnik gazda Mlađe zbunio je mnoge koji su se zapitali – gde je tu njegova računica.

„Kakvo je to jutro bez dobre kafe? Nikakvo. Ali iako je kafa dobra, sloši vam se kad vam stigne račun ako je preskupo i tako odbijete mušterije. Ja to nisam želeo, već sam se trudio da ih privučem iako moja zarada neće biti nešto velika. Ali dobar glas se pročuje pa dnevno skuvamo po 100 kafa i tu se već nabere određena cifra i ne žalimo se. Poenta je da ne treba biti alav i stvari dođu same od sebe“, priča za Rinu ovaj kafedžija, prenosi B92.

Uz nekoliko kafa gostima se poslužuju ratluk i domaće slatko, a kad odmakne dan polako se prelazi na domaću rakiju čija čašica takođe ima minimalnu cenu. Totalno suprotnu od njenog kvaliteta. Virus korona jeste smanjio obim posla, ali kafana i dalje radi punom parom upravo zahvaljujući ljubaznom domaćinu i dobroj usluzi.

„Uz kafu meštani vole popiti i domaću ljutu, a jedna čašica je 40 dinara. U odnosu na Zlatibor ili Kopaonik, mi ovde u selu stvari posmatramo drugačije. Poštujemo kvalitet, mušterije, u suprotnom ostajemo ili bez jednog ili drugog, jer ja živim od toga da mi dođe prvi komšija i drugi meštani, a na turističkim mestima si samo prolaznik. Bitno nam je da mušterije u ovom malom mestu se vraćaju kod nas“, rekao je Mladen.

Ono što su nekada bile zadruge danas su postale kafane, mesto gde se ugovaraju otkup, proizvodnja, traže radnici i plasman poljoprivrednih proizvoda.

„Od trenutka kada se otvori kafana, prvi gosti su već na vratima, nakon ispijanja kafe i rakije, završetka poslova u polju ponovo se vraćaju da remiziraju učinak. Tako da ovde možete čuti i šta je ko posejao, gde je radnike našao i za koliko je prodao malinu ili krompir. Pogotovu što u današnje vreme mnogo tema muči srpske seljake, ovaj objekat im dođe kao neki ventil za opuštanje“, dodaje Mladen.

Vlasnik kafane koji je svoj objekat otvorio pre devet godina ima samo jednu poruku.

„Kada država uloži u srpskog seljaka, od toga živi i porodica i otkupac, a i mi kafedžije“, zaključio je Dragačevac.

Pročitajte i:

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala