Tramp je u obraćanju pristalicama Republikanske stranke na godišnjoj konferenciji Konzervativne političke akcije (CPAC) održanoj tokom vikenda na Floridi poručio, između ostalog, da će se trijumfalno vratiti u Belu kuću.
„Ovaj skup pokazao je da je Republikanska stranka, pre svega njena baza, u ogromnoj većini ostala lojalna Donaldu Trampu i da će on u najvećoj meri odlučivati o svim bitnim pravcima Republikanske stranke“, komentariše prvo Trampovo obraćanje nakon inauguracije Džozefa Bajdena za predsednika SAD istoričar Saša Adamović.
Tramp kao lider republikanaca
Adamovićeve reči potkrepljuju i ankete javnog mnenja – istraživanje sprovedeno među učesnicima konferencije pokazalo je da će 55 odsto njih podržati Trampovu predsedničku nominaciju za izbore 2024. – drugi po popularnosti je guverner Floride, države u kojoj se skup odigravao, Ron Desantis. Istraživači javnog mnenja su, na pitanje treba li Tramp da se kandiduje 2024. od 68 odsto ispitanika dobili potvrdan odgovor, što je bilo dovoljno da Donald Tramp mlađi skup nazove T-PAC, umesto CPAC.
Oduševljenje Trampom izrazio je i republikanski kongresmen Džim Džordan, koji je bivšeg američkog predsednika proglasio liderom američkog konzervativnog pokreta i Republikanske stranke.
„Predsednik Tramp je lider konzervativnog pokreta; on je lider pokreta „Amerika na prvom mestu“; on je lider Republikanske stranke… I nadam se da će, od 20. januara 2025. ponovo biti lider naše velike države“, rekao je on.
I sam Tramp, naglašavajući važnost takozvanih međuizbora (izbora za određeni broj članova Kongresa koji se održavaju na svake dve godine), njegov govor je bio manje programski, koliko se odnosio na samu Republikansku partiju, kaže Adamović.
Tramp se, podseća naš sagovornik, poimence osvrnuo na one republikance koji su u oba doma Kongresa podržali njegov impičment i zahtevao je njihovo odstranjivanje iz stranke.
Međuizbori su ključni
Iduća godina za Trampa je izuzetno važna, jer to je godina međuizbora, kada će Republikanci i sam Tramp pokušati da povrate kontrolu nad Predstavničkim domom i Senatom, koja je na prošlim izborima izgubljena, navodi Adamović.
„Ako uspe u tome, a Tramp je obećao da će podržavati „snažne i odlučne republikanske kandidate“, kao uspe da se Republikanci vrate kao većina u Kongres, to bi bio dobar uvod u njegovu narednu predsedničku kandidaturu 2024“, objašnjava on.
Nije samo Tramp podvukao važnost izbora iduće godine za budućnost konzervativnog pokreta. Učinio je to i kongresmen iz Teksasa Rodžer Vilijams, koji je u tom pogleda delovao prilično optimistično, iako je priznao da se Republikanska stranka suočava sa dosta problema. Ipak, na izborima održanim kada i predsednički, u Kongres su izabrani konzervativni republikanci, tako da, prema njegovom mišljenju, stranka stoji na „prilično stabilnim nogama“.
„Mislim da smo dobili sjajnu priliku – da sa predsednikom Trampom koji nas gura unapred – povratimo Kongres. Ako povratimo Kongres, zaustavićemo ove gluposti – krajnje levičarski pokret ovih liberala i počećemo da usporavamo tempo kako bismo povratili našu zemlju“, rekao je on.
Veoma je važno, prema Adamovićevim rečima i to što Tramp ostaje u Republikanskoj stranci, uprkos glasinama koje su se čule odmah nakon Bajdenove inauguracije i početka drugog impičmenta, da će bivši predsednik osnovati novu stranku/pokret.
„To je razumno rešenje, s obzirom da istraživanja javnog mnenja među republikancima on ubedljivo najpopularniji. Kroz naredne godine videćemo u kom će pravcu ići Trampova politička karijera. Prva prepreka su mu međuizbori i eventualno loš rezultat na tim izborima mogao bi da mu nanese štetu. Republikanci podržavaju Trampa, ne samo zbog njegovog političkog programa – Tramp sada već postaje najznačajnija ličnost stranke koji je uspeo da na prethodnim izborima ostvari neverovatan rezultat koji u takvoj situaciji niko pre njega nije uspeo – da poveća broj svojih glasača na čak 75 miliona“, zaključuje Adamović.
