Stvarni likovi iz filma „Dara iz Jasenovca“ i šta je sa njima bilo posle rata

Radnja filma prati desetogodišnju devojčicu Daru koja, nakon hrvatsko-nemačke ofanzive na Kozari, sa porodicom završava u koncentracionom logoru. Nakon što joj ubiju majku i starijeg brata, smisao njenog života postaje da u uslovima terora i apsolutnog uništenja svega ljudskog, sačuva život mlađem bratu.

Zasnovan na istinitim događajima, u ostvarenju se, pored znanih i neznanih logoraša, pojavljuje i veliki broj istorijskih ličnosti, a kako to ponekad biva - stvarnost često ume da bude šokantnija i strašnija od onoga što je prikazano, piše portal Istorijski zabavnik.

Ovo su stvarne ličnosti koje se pojavljuju i filmu „Dara iz Jasenovca” i njihove sudbine nakon Drugog svetskog rata:

Miroslav Filipović

Miroslav Filipović (u filmu ga igra Vuk Kostić) bio je franjevac, ustaša i jedno vreme komandant logora Jasenovac i logora Stara Gradiška. Bio je sveštenik od 1939. Uzeo je religijsko ime fra Tomislav, pod kojim je bio poznat sve do 1942.

Nakon uspostave NDH pridružio se Ustaškoj vojnici. Odgovoran je za masovne zločine nad srpskim stanovništvom, naročito u selima oko Banja Luke. Kažu da su ga zbog toga prozvali Fra Sotona. Službeno je isključen iz franjevačkog reda i nakon toga se potpuno posvetio ustaškom pokretu.

Neki izvori navode da je za vreme njegovog komandovanja od samo četiri meseca u Jasenovcu pobijeno 20.000 do 30.000 zatočenika, mada ove brojke variraju. Bio je poznat po neviđenim zverstvima i tome što je kombinovao religiju sa ekstremnom političkom ideologijom. Preživeli logoraši svedočili su kasnije da je nebrojeno puta svojeručno ubijao zatvorenike, i to iz čiste zabave.

Početkom maja 1945. pobegao je u Austriju i predao se Britancima, koji su ga izručili jugoslovenskim vlastima. Izveden je pred vojni sud gde je osuđen na smrt vešanjem.

Vjekoslav Maks Luburić

Vjekoslav Maks Luburić (u filmu ga igra Marko Janketić) bio je jedan od najbrutalnijih ustaških zapovednika, oficir i gotovo ceo rat zapovednik sistema koncentracionih logora, među kojima je najveći bio Jasenovac.

O njegovoj mladosti nema mnogo podataka. Prema srpskim izvorima, pre rata je bio poznat kao obični kriminalac i bio je kažnjavan zbog raznih krivičnih dela. Prema hrvatskim izvorima, radio je kao perač sudova u jednom restoranu i kasnije kao pisar u jednoj štedionici za zdravstveno osiguranje.

Kada je Ante Pavelić pobegao u emigraciju, pošao je za njim i prošao obuku u raznim ustaškim logorima u Mađarskoj. U jednom od njih dobio je i nadimak Maks.

Luburić je bio osnivač, a posle pogibije Mije Babića, i komandant koncentracionih logora u NDH, a od kraja 1941. je zapovedao Ustaškom odbranom, koji je bio Treći odsek Ustaške nadzorne službe. Ustaška odbrana, kasnije preimenovana u Ustaški odbrambeni strug, učestvovao je u operacijama protiv četnika i partizana, i takođe je upravljao koncentracionim logorima i sprovodio masovan teror.

Sopstvenom inicijativom, dok je bio u egzilu, projektovao je sistem koncentracionih logora Jasenovac i taj plan objavio u septembru 1941. Bio je prvi komandant Jasenovca i za rad je odgovarao jedino Antu Paveliću, koji je izuzetno cenio njegove „sposobnosti”. Sa druge strane, čak i nacistički posmatrači su ga okarakterisali kao velikog sadistu i živčanog bolesnika.

Posle rata komandovao je „križarima” - proustaškim jedinicama koje su vodile gerilski rat protiv nove jugoslovenske države, ali je na kraju bio primoran da pobegne u Španiju. Odande je godinama rukovodio terorističkom organizacijom ustaša -  Hrvatski narodni otpor.

Njegova delatnost verovatno je privukla pažnju jugoslovenskih tajnih službi. Ubijen je u svojoj vili u Španiji 20. aprila 1969, tako što mu je čekićem razbijena glava.

Dinko Šakić

Dinko Šakić (u filmu ga igra Petar Đurđević) bio je komandant koncentracionog logora Jasenovac.

Zahvaljujući rodbinskim vezama s Luburićem (bio je oženjen njegovom polusestrom Nadom) nakon 1941. brzo se penjao u ustaškoj hijerarhiji. Od februara 1942. bio je u Jasenovcu na raznim dužnostima da bi od aprila 1944. postao i njegov zapovednik.

Nakon rata, uspeo je da sa suprugom pobegne u Argentinu, gde je otvorio malu fabriku tekstila i mirno živeo. U kasnijim decenijama za medije je izjavljivao da se ni zbog čega ne kaje i da bi „opet sve učinio isto”. Godine 1998. zahvaljujući naporima centra Simon Vizental, uhapšen je i izručen Hrvatskoj.

Šakić je osuđen na zatvorsku kaznu od 20 godina zbog ratnog zločina protiv civilnog stanovništva.

Umro je u zatvorskoj bolnici Remetinec u Zagrebu u 86. godini 21. jula 2008. Njegovoj sahrani su prisustvovali brojni hrvatski desničari, a sahranjen je u punoj ustaškoj uniformi iz Drugog svetskog rata.

Nada Šakić

Nada Šakić rođena Tambić (u filmu je igra Alisa Radaković) bila je čuvarka ženskog logora Stara Gradiška, žena Dinka Šakića i polusestra Vjekoslava Luburića. Tokom boravka u logoru, iako jako mlada, ostala je upamćena po neviđenim zverstvima  Kažu da je uživala u mučenju i često ubijala bez ikakvog povoda.

Zajedno sa upravnicom logora Marijom Majom Buždon i čuvarkom Božicom Obradović (u filmu je igra Ana Lečić) činila je „crnu trojku“ mladih žena koje su se hvalile počinjenim zločinima i zverstvima.

Nikada joj nije suđeno za zločine koje je počinila. Uspela je da pobegne iz zemlje i emigrira u Argentinu. Sredinom 1998. Jugoslavija je tražila njeno izručenje, ali je isto učinila i Hrvatska. Nada je isporučena Zagrebu samo da bi tamo bilo utvrđeno da nema dokaza protiv nje. Nakon toga živela je u domu za stare i umrla je 2011. u 84 godini života.

Ante Vrban

Ante Vrban (u filmu ga igra Igor Đorđević) bio je bojnik (major) Ustaške vojnice i zamenik zapovednika logora Stara Gradiška.

Pre rata je radio kao trgovački pomoćnik. Već od 1941. pristupio je ustašama, a njegovo ime povezuje se sa masovnim ubistvima pre svega Srba i Jevreja. U logor Stara Gradiška bio je od novembra 1941.

Posle sloma NDH povukao se u Austriju, ali se 1946. vratio na kratko u Hrvatsku da uspostavi vezu sa „križarima”. Godine 1947. uhvatila ga je UDBA i suđeno mu je pred hrvatskim Vrhovnim sudom. Prema dostupnim izvorima, na suđenju je priznao da je tokom boravka u logoru Stara Gradiška otrovao 63 bolesne dece. Osuđen je na smrt vešanjem. Kao datum njegove smrti navodi se 31. avgust 1948.

Diana Budisavljević

Diana Budisavljević (u filmu je igra Sanja Moravčić) bila je jedina svetla tačka u hororu zvanom Jasenovac. Humanitarka austrijskog porekla, bila je udata za hirurga Julija Budisavljevića, šefa hirurške klinike Medicinskog fakulteta u Zagrebu.

Procenjuje se da je tokom Drugog svetskog rata spasila preko 15.000 dece iz ustaških logora smrti, što njenu akciju po broju spasenih života svrstava u red najvećih poduhvata vezanih za logore tokom Drugog svetskog rata.

Spasena deca uglavnom su bila smeštena u hrvatske porodice, ali i crkve, manastire… Da bi sačuvala podatke o deci koju je zbrinjavala, vodila je kartoteku o njima, s nadom da bi jednoga dana mogla biti vraćena svojim biološkim porodicama. Nažalost, te datoteke oduzele su joj nove jugoslovenske vlasti nakon rata, a njena ponuda da pomogne prilikom identifikacije dece nije prihvaćena.

Posle Drugog svetskog rata otišla je u Inzbruk, gde je živela tiho i povučeno. Kažu da se do smrti nije oporavila od posledica obilaska logora. Retko je govorila o onome što je radila tokom rata i decenijama je bila zaboravljena. Umrla je 20. avgust 1978. u 87. godini.

Tek početkom 21. veka počelo je da se govori o njenom velikom poduhvatum nakon čega je i posthumno nagrađena sa nekoliko odlikovanja. 2019. snimljen je film „Dnevnik Diane Budisavljević”, a nešto pre toga i dokumentarac „Dianina deca”. 

Pročitajte i:

• Bučni napadi na „Daru iz Jasenovca“ imaju jasan cilj: Užasi o stradanju Srba moraju da se zatrpaju
• Ministar prosvete: „Dara iz Jasenovca“ bi trebalo da uđe u školske programe
• Patrijarh Porfirije o „Dari iz Jasenovca“: Nije povod za zlopamćenje, već da zavirimo u svoje srce

Pogledajte i kako je o svojoj ulozi Maksa Luburići u Sputnjikovoj „Orbiti kulture“ govorio glumac Marko Janketić: