Pisci najbolje znaju kako se stvara i vrednuje literatura
Na svečanosti koja je danas upriličena povodom 189. rođendan Narodne biblioteke Srbije, Pištalo je istakao da je među novinama koje ova ustanova planira u daljem periodu i uvođenje nagrade za najbolju knjigu, o čijim bi laureatima odlučivali pisci, jer „oni najbolje znaju kako se stvara i vrednuje literatura“.
Prema Pištalovim rečima, jedan od prioriteta u radu Narodne biblioteke Srbije u narednom periodu biće unapređenje njenog sajta, kao i dugogododišnji projekat izgradnje depoa, za koji bi ovih dana trebalo da bude završeno arhitektonsko rešenje.
„Narodnoj biblioteci je potrebno i više laboratorija za restauraciju, jer knjige koje propadnu, propale su zauvek. Nikakav ružičasti horizont u budućnosti ne može ih zaštititi od nas“, upozorio je Vladimir Pištalo.
Maja Gojković: Narodna biblioteka je naš autentični savremenik
Svečanosti je prisustvovala i ministarka kulture Srbije Maja Gojković koja je istakla da Narodna biblioteka Srbije nije samo čuvar našeg kolektivnog sećanja, nego i naš autentični savremenik.
„Trajući skoro dva veka Narodna biblioteka je podjednako s državom učestvovala u svim njenim usponima i zajedno delila teška vremena. U biblioteci se čuvaju neprocenjivi rukopisi naše nacionalne i kulturne baštine, koji nam pomažu da sagledamo ono što smo bili i što smo sada i da na taj način postavimo bolje temelje za ono što ćemo biti“, rekla je Maja Gojković.
Matijević: Ljubav u doba velikih pošasti
Ove godine besedu povodom rođendana Narodne biblioteke Srbije pročitao je pisac Vladan Matijević, posvetivši svoju reč Andrićevom Osmanu, književnom junaku čija bolna ljubavna epizoda ukazuje na to koliko i, naizgled, male patnje za nekoga mogu biti velike i tragične.
„U vremenu kada je više nego ikada važno biti najlepši, najjači, najbolji, glavni, prvi, kada se svakodnevno smenjuju slike velikih pobeda i dostignuća, iz nekog razloga setim se Osmana, suštog gubitelja, mladića koji se, izmakavši svojim kirijdžijama, na samom ulasku u Višegrad, odjednom našao lice u lice s devojkom koja je otkrivena prala ruke i hladila zaparene obraze“, naveo je Vladan Matijević, dodajuči da je svetska književnost puna priča o velikim ljubavima, komplikovanom odnosu muškarca i žene za koji nam se samo čini da u doba brzih mašina i programiranih ljudi nije bitna tema.
„Iako Andrićeva namera, siguran sam, nije bila da koristeći epizodu o Osmanu poruči da u vremenu strašnih pošasti i velikih silnika pojedinac može stradati od naizgled malih opasnosti, ja iz njegove priče o Osmanu izvlačim i taj dodatni zaključak“, naveo je Matijević.
On je dodao da je danas „dok brži procesor uništava sporiji, dok je na zemlji sve manje zelenila, čistog vazduha i čiste vode, dok nove bolesti haraju svetom, dok se množe fundametalisti, ekstremisti i sadisti, dok je sa svih strana ugrožen opstanak pojedinca i porodice, dok je sve manje pravde i sigurnosti, dok iz ratom zahvaćenih područja sve više ljudi kreće u zbegove“, svestan da izvor nepojmljive patnje može biti i devojka na česmi.
Podsećajući na priču o Osmanu, Matijević je, pored ostalog, želeo da naglasi da, kao što književnost u kojoj su epizodni likovi opisani traljavo i neubedljivo ne može biti kvalitetna, tako i ustanova kakva je Narodna biblioteka Srbije ne sme počivati samo na upravniku, koliko god on dobar bio, nego i na njegovim vrednim saradnicima.
U okviru svečanosti dodeljeno je i nacionalno priznanje „Jan Šafarik“ iz oblasti bibliotekarstva. Nagrada je ove godine uručena Gordani Đilas, bibliotekaru-savetniku Biblioteke Matice Srpske.
Povodom rođendana Narodna biblioteka Srbije priredila je i izložbu „Reka koja spaja: Dunav na grafikama iz fonda Narodne biblioteke Srbije“.
