Vladan Matijević: Piscu je bitno da objavi knjigu
Ninov laureat Matijević (nagradu osvojio 2003. za roman „Pisac iz daleka“) u razgovoru za Sputnjik preporučuje dve knjige objavljene prošle godine: „Svaki dan u godini 1“ nemačkog klasika Uve Jonzona (Laguna) i „Ambasadori“ američkog autora Henrija Džejmsa (Blum izdavaštvo).
Kaže da prati i domaću produkciju, ali nijedan roman ne bi posebno izdvajao.
„Čitaoci svakako treba da obrate pažnju na romane koji su u žiži zbog Ninove nagrade“, dodaje Matijević.
Vladan Matijević je već tri puta bio u najužem izboru za Ninovu nagradu, te ovogodišnju odluku očekuje bez treme i nestrpljenja.
„Piscu je bitno da napiše knjigu onako kako je želeo i da je objavi. Najteže je završiti je i objaviti, osetiti to zadovoljstvo. Sve posle toga samo je plus koji može da dođe, a i ne mora“, smatra autor romana „Sloboda govora“, koji ga je i uveo u ovogodišnji uži izbor Ninovog žirija.
Enes Halilović: Šeherezada i Mobi Dik su proverene vrednosti
Enes Halilović priznaje da nije mnogo pratio savremenu književnosti.
„Čitao sam Šeherezadu, ’Mobi Dika‘, neke naučne knjige. Stalno nešto čitam, ali nemam dobar uvid u prošlogodišnju produkciju. Vraćam se proverenim vrednostima u literaturi. Niko ne može da napiše savršenu knjigu, pa ni Herman Melvil (autor ’Mobi Dika‘). To je sve za mene istraživanje, ali nisam toliko zagledan u savremeni trenutak“, kaže Halilović za Sputnjik.
Ovaj nagrađivani pesnik i prozaista naglašava da je dobro da imamo dosta knjiga.
„To znači da ljudi čitaju, pišu, da se knjige kupuju. Dobro je da knjiga nije umrla u uslovima ove pandemije, da je nije telefon uništio. Generalno, dobrih knjiga nema mnogo. Nikada ih nije ni bilo. Istinska literatura je retkost“, ističe autor romana „Ljudi bez grobova“, koja je u najužem izboru za Ninovu nagradu.
Halilović smatra da je važno da svaka nagrada uvek ode najboljoj knjizi.
„Nije važno da li autor ima 7 ili 77 godina, da li živi na drvetu ili u stanu, u prestonici ili na selu. Naka nagrade dobiju najbolji“, naglašava Halilović.
Stalno u književnosti
I Halilović i Matijević u iščekivanju odluke Ninovog žirija rade na novim knjigama.
„Uglavnom sređujem poeziju i ako bude sreće, nadam se da ću 2022. objaviti knjigu pesama. Prikupljam i građu za neku prozu. Kod mene se to skuplja i na mahove izađe. I kada idem ulicom i kada vozim kola, stalno sam u književnosti. Povremeno zapisujem, ali nikada ne izlazim iz književnosti, osim kada sa sinom boksujem u sobi. Tada sam koncentrisan na roditeljsku ljubav i nisam književno prisutan. Moram da ga naučim da se brani u svetu u kome živi. To je nužnost. Mora da bude siguran u sebe“, kaže Halilović.
Ne želi, napominje, da srlja i stalno objavljuje nešto novo.
„Objavio sam 14-15 knjiga. Rano sam počeo, prvu knjigu sam objavio sa 17 godina. Izdavači se raspituju da li imam nešto. Njima je do zarade, meni da napišem dobru knjigu i moramo da nađemo srednji interes“, iskren je Enes Halilović.
Bolja verzija prvog romana
Vladan Matijević radi na dvema knjigama.
„Jedna je knjiga pesama u prozi ili kratkih poetizovanih priča. Već nekoliko meseci radim na toj knjizi, kao i na svom prvom romanu ’Van kontrole‘. Nisam najzadovoljniji kako sam ga ostvario početkom devedesetih godina. Mislim da ću objaviti novu verziju, osveženu, bolje napisnu. Ista je priča, isti junaci, samo ću je napisati mnogo bolje nego što sam mogao kada sam bio mlad pisac“, kaže Matijević.
Govoreći o mogućnosti „seljenja“ Ninove nagrade van Beograda, što će se dogoditi ako je osvoje pisci koji su u užem izboru, a žive u Novom Pazaru, Lajkovcu, Čačku… Matijević podseća da je ova nagrada već otišla u Niš, Čačak, Kraljevo, Novi Sad.
„Činjenica je da je ranije 90 odsto pisaca živelo u Beogradu i Novom Sadu, tako da nagrade nisu mogle ići van, kada su svi pisci dolazili u Beograd. Sada je situacija malo drugačija, nagrade idu van Beograda. Ne mislim da su autori koji žive van Beograda posebno uskraćeni, jer i objavljuju knjige u Beogradu, tu promovišu svoja dela, tako da se može reći da su i oni beogradski pisci.“
Pročitajte još:
